Proizvođači voća koji su u toku 2022. godine ostvarili najbolje izvozne rezultatate izneli su zabrinutost slabijim rezultatima tokom 2023. godine, ne samo zbog nižih cena. Oni smatraju da u sredstvima za podsticaje treba odvojiti deo za sezonske intervencije kako bi se očuvala dohodovna sigurnost voćarskih i povrtarskih poljoprivrednih gazdinstava u kriznim periodima i tako očuvala stabilnost i kontinuitet proizvodnje.
U saopštenju udruženja voćara i povrtara se navodi da Pad vrednosti izvoza voća i povrća zabrinjava kao i neki postupci države vezani za raspodelu podsticaja i pravilnika kojima se ne olakšava proizvodnja i izvoz. Nezadovoljni su saznanjima da nisu obuhvaćeni najavom o uvećanju podsticaja po hektaru od 17.000 dinara (ukupno 35.000) samo za ratare, te da oni nisu uključeni u to povećanje direktnih plaćanja po hektaru. Takođe, smatraju da prilikom uvođenja e-agrara po ubrzanom postupku i upisivanja katastarskih parcela, poljoprivredne stručne savetodavne službe nisu upozorile poljoprivrednike o neophodnosti izuzimanja zauzetih neobrađenih delova katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta iz ukupne površine, a što je dovelo do stavljanja poljoprivrednih gazdinstava u pasivni status, navodi se u saopštenju.
Udruženja smatraju da se umesto pasivnog statusa gazdinstva dozvoli prilika za ispravku te da u buduće Uprava za agrarna plaćanja treba da uvede programe kojim bi se, prilikom obrade zahteva za isplatu, po automatizmu, izračunavala referentna površina poljoprivrednog zemljišta koja se obrađuje i koja je predmet isplate podsticaja, predložili su predstavnici udruženja. U Srbiji je taj program u obliku pilot projekta bio podržan od IPA fondova.
Predstavnici udruženja su izrazili želju da ih u narednom periodu na razgovor o problemima u poljoprivredi, posebno u voćarstvu i povrtarstvu, primi predsednik Republike Srbije, piše u saopštenju.
