Pravljenje plastenika naizgled ne predstavlja veliki problem ali ne zaboravite na druge stvari. Plastenik zahteva vodu i struju i samim tim troškovi mogu biti visoki.
Rešenje za poljoprivrednike sa malim posedima, ili gradske porodice koje imaju malo zemljišta na selu, svakako je uzgajanje povrća u plastenicima. Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Kada se uzme u obzir to da prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu veći od prihoda sa 150 hektara pod pšenicom, računica je jasna.
Pre nego što se uopšte upustite u projekat podizanja plastenika, trebalo bi da sagledate sve moguće troškove. Vaša računica bi trebalo da obuhvata troškove nivelacije terena, dovođenja vode i struje, a za velike plastenike obavezna je i izgradnja trafostanice, kupovina agregata i postavljanje tvrde podloge da bi šleperi sa opremom mogli da dođu do parcele. U ove troškove ulaze i premeravanje i bušenje rupa za stope betonskih radova, odnosno betonske stope ili pobadanje šipova.
Cena samog plastenika zavisi od: tipa konstrukcije (širine, visine, udaljenosti stubova, odnosno opterećenja pod snegom i brzine vetra koju plastenik može da izdrži); vrste folije (dupla na naduvavanje ili jednoslojna), načina otvaranja plastenika (krovno, bočno ili čeono) i stepena automatizacije (automatsko otvaranje krovova ili bočnih strana, naduvavanje plastenika kod duplih folija).
Oprema u plasteniku može biti različitog kvaliteta i automatizacije počevši od sistema za navodnjavanje, odnosno načina navodnjavanja i prihrane (kompjuteri, dozatori, venturijeve cevi), traka ili creva (sa kapljačima ili ubodnim kapljačima tzv. špageti), sistema rasprskivača i fogera, do sistema grejanja ili samo dogrevanja i zaštite konstrukcije, kako je, recimo, topovima na gas i naftu ili kaloriferima.
Pri osposobljavanju plastenika za rad treba imati na umu i troškove nabavke mehanizacije, alata i pribora, kao i repromaterijala za početak proizvodnje, ali i za radnu snagu. Sve ovo treba uzeti u razmatranje pre nego što se uđe u ovaj posao. Projekat podizanja plastenika je završen kada je u istom posađena ili posejana biljna vrsta ili vrste koje želimo da gajimo. Jedno od najvažnijih pitanja kada je reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru jeste grejanje. Postoje različita rešenja, a ona u osnovi zavise od dve stvari: vremena proizvodnje i vrste biljaka koje se gaje. Ako proizvodnja kreće u januaru ili februaru i ako se u plasteniku gaje vrste kojima pogoduje toplo vreme, kao što su paradajz, paprika, ili krastavac, onda se radi grejanje, odnosno ako proizvodnja kreće u martu za te vrste ili se u toku zime gaji salata, luk i tako dalje, tada se radi samo dogrevanje.
Grejanje plastenika se postiže, pre svega, postavljanjem mreže plastičnih ili metalnih cevi kroz koje prolazi vrela voda, dok se dogrevanje vrši kaloriferima, termogenima i tako dalje. Kao energenti mogu se koristiti biomasa, drva, ugalj, gas, nafta. U poslednje vreme sve više se pridaje pažnja i korišćenju geotermalnih izvora vode.
