Za 400.000 košnica država je dodeljivala subvencije iako one u stvarnosti ne postoje. Ovu prevaru otkrio je Popis poljoprivrede iz 2023. godine kada je utvrđeno da se ne poklapaju podaci iz Uprave za veterinu i stvarnog stanja na terenu.
Kako tvrdi Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, popis poljoprivrede je pokazao da zvanično postoji oko 1,2 miliona košnica, dok se u Upravi za veterinu vodi oko 1,6 miliona. – Mi ne znamo da li je loše urađen popis ili je neko varao, pa je 400.000 košnica lažno prijavljeno. Pre par godina prijavili smo sami sebe i rekli da neko ovde muti i laže i tražili smo da pohvataju lopove i da pare koje idu prevarantima podele pčelarima. Bilo je reakcija i neki su i pronađeni – kaže Živadinović. On objašnjava da se ovakve stvari dešavaju tako što prevarant u dogovoru sa veterinarom dogovori da kobajagi obeleži košnice kojih nema i onda za njih traži subvencije. – Država svake godine odvaja sve više para, prošle godine subvencije su bile 800 dinara po košnici, a ove 1.000. Hoćemo da eleminišemo kriminalce i da pare idu pravim pčelarima. Imali smo sastanak sa ministarkom poljoprivede Jelenom Tanasković i premijerkom Anom Brnabić i predložili da se prijava košnica digitalizuje i taj naš predlog je prihvaćen i čeka se realizacija – nastavlja Živadinović. On ističe da bi se digitalizacijom rešili i problemi koji postoje oko selidbe pčela na pašu. – Kada bi se selidba košnica digitalizovala onda bi uz pomoć GPS-a pčelari u svakom tenutku znali gde se nalaze susedni pčelinjaci. Tako bi se postigli veći prinosi meda, a i smanjio bi se prenos bolesti – ističe on.
Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu ističe da poseban problem pčelarima predstavlja krađa košnica tokom selidbe pčela na pašu. – Kada se vrši takozvano pregonsko pčelarenje na drugim teritorijama izvan atara svog naselja time se smanjuje mogućnost dnevne kontrole od vlasnika košnica ili barem dojavljivanja od strane njegovih komšija. Ne može pčelar kada sa bagremove paše preseli pčele u Vojvodinu svaki dan da ide da ih obilazi. I kad dođe da ih obiđe vidi da veliki broj košnica nedostaje – kaže Ševarlić. Proizvodnja meda je, prema podacima iz Popisa poljoprivede iz 2023. bila jedini segment agrobiznisa koji je imao rast u odnosu na podatke iz 2018. godine, a, kako tvrdi Ševarlić, bio bi još uspešniji kada bi se nepostojeće košnice eliminisale i subvencije dobijali samo pravi pčelari. – Za razliku u broju košnica odgovorni su pre svega podnosioci netačnih prijava, a zatim nadležne veterinarske službe koje kontrolišu brojno stanje i izdaju potvrdu o broju košnica pčela. A mogla bi da pripomognu u velikoj meri i lokalna udruženja pčelara koja najbolje poznaju situaciju na svom području. Trebalo bi da Savez pčelarskih organizacija u saradnji sa Upravom za agrarna plaćanja učine javno dostupnim sve podatke o registraciji, a to bi trebalo da se učini za sve druge korisnike subvencija – ističe Ševarlić.
