Rezidba borovnice ima za cilj postizanje ravnoteže između rasta i rodnosti žbuna. Rezidbom podstičemo rast novih letorasta na kojima se obrazuju cvetni pupoljci, podmlađujemo žbun i proređujemo ga. Posle sadnje dvogodišnjih sadnica rezidba nije potrebna.
U toku je rezidba u zasadima borovnica u regionu. Rane nastale rezidbom predstavljaju ulazna vrata za infekciju brojnim patogenima. Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da se nakon završene rezidbe a pre najavljenih padavina sprovede prvi preventivni hemijski tretman, sa ciljem dezinfekcije rana kao i smanjenja infektivnog potencijala prouzrokovača bolesti. Za sprovođenje tretmana preporučuje se primena registrovanog preparata na bazi bakra uz dodatak mineralnog ulja. Preporuka je da se tretman izvede po suvom i mirnom vremenu, sa većom količinom rastvora kako bi depozit pokrio sva mesta prezimljavanja patogena. Biljke se puštaju da slobodno rastu tokom prve dve godine, kako bi formirale snažne i bujne žbunove. Da bi se pospešio rast treba ukloniti sve cvetne pupoljke, a ako su biljke slabe postupak treba ponoviti i sledeće godine. Nakon četvrte godine, rezidba se sastoji u proređivanju žbunova uklanjanjem najstarijih grana, kao i tankih grančica koje slabije rađaju i zgušnjavaju unutrašnjost žbuna. Takvi letorasti otežavaju berbu i rast snažnih izdanaka za zamenu iz osnove žbuna.
Rezidba borovnice – Da bi se očuvao kvalitet ploda skraćuju se letorasti sa prevelikim brojem cvetnih pupoljaka. Rezidbom se, pored suvih grana oštećenih parazitima, hladnoćom ili mehaničkim radovima, uklanjaju i najniže spoljne grane koje padaju na zemlju pod teretom roda, šire žbun i ometaju sprovođenje agrotehničkih mera. Žbun treba da čini 6-8 glavnih grana od kojih su 2-3 starosti tri ili četiri godine, a ostale su mlađe. One treba da su obrasle brojnim rodnim grančicama, ne kraćim od 30 cm. Rezidba borovnice se obavlja krajem zime ili početkom proleća posle prestanka opasnosti od poznih mrazeva, kada se može proceniti i broj cvetnih pupoljaka. Izuzetno, u toplijim predelima, bez jakih zimskih mrazeva, rezidba se obavlja i u kasnu jesen po ulasku u period mirovanja. Jačina orezivanja zavisi od stanja žbuna, sorte i osunčavanja unutrašnjosti žbuna.
Zelena, letnja rezidba se izvodi odmah po berbi da bi se pospešio porast jednogodišnjih letorasta i formiranje cvetnih pupoljaka. Svodi se na proređivanje, odnosno uklanjanje prekobrojnih rodnih grančica kako žbun u narednoj godini ne bi prerodio. Kada produktivnost zasada počne da opada zbog starosti biljaka primenjuje se rezidba za podmlađivanje žbunova košenjem do osnove. Sledeće godine biraju se i ostavljaju najbujniji izdanci za formiranje novog žbuna, a ostali se uklanjaju. Ovaj proces se obavlja parcijalno u zasadu više godina (20-30% godišnje) kako bismo zadržali veći deo prinosa svake godine. Ručnu rezidbu izvode obučeni rezači čija norma u proseku iznosi od 60 do 130 žbunova na dan.
