Evropska unija je postigla dogovor o novom zakonu o smanjenju ambalažnog otpada i zabrani plastike za jednokratnu upotrebu, kao što su kese u supermarketima i mini boce šampona u hotelima, ali uz izuzetke za određene sektore.
Pregovarači iz Evropskog parlamenta i Belgije, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, dogovorili su se o ciljevima smanjenja ambalaže za pet odsto do 2030. godine i za 15 odsto do 2040. godine, prenosi Rojters. Dogovor takođe predviđa da sva ambalaža do 2030. godine mora da se pravi od materijala koji mogu da se recikliraju. Do tada će se zabrana odnositi na plastične predmete za jednokratnu upotrebu kao što su tanjiri, šolje i kutije koje koriste restorani brze hrane, plastična pakovanja voća i povrća u supermarketima, folije za kofere na aerodromima i sličnu robu. U predlogu se navodi da takozvane „hemikalije koje zauvek ostaju“ (PFAS) neće moći da se koriste u amabalaži koja je u kontaktu sa hranom. Svaki Evropljanin proizvede skoro 190 kilograma ambalažnog otpada godišnje, navodi Rojters.
Zakon u Srbiji dozvoljava da proizvođači i trgovci prave i prodaju biorazgradive kese koje po standardima EU to uopšte nisu, tvrde pojedini stručnjaci. Da bi nešto bilo 100 odsto biorazgradivo, do netoksičnih delova, pre svega mora biti napravljeno od biomaterijala, odnosno od prirodnih sastojaka. „Nijedna vrsta kesa koja je u širokoj upotrebi u Srbiji nije takva“, kaže Jasmina Nikodinović Runić, rukovodilac Grupe za Eko-biotehnologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering u Beogradu, za BBC na srpskom. Iako su postojale inicijative, pa i odluke o zabrani upotreba plastičnih kesa u Beogradu, one nikada nisu zaživele. U prodavnicama je moguće kupiti i papirne kese koje se, prema procenama, pod uticajem spoljašnjih faktora i uz pomoć mikroorganizama i različitih zglavkara i crva, u prirodi razgrađuju između 10 i 100 godina.
Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije, kaže da ni kese sa „okso-aditivima“, koje se prodaju u većim domaćim trgovinskim lancima, ne mogu biti biorazgradive. „Posle njih, ostaje ‘okso aditiv’ koji je hemikalija. „Takve kese nisu dobre, jer taj aditiv ne može tek tako da nestane, a prema važećem pravilniku Ministarstva životne sredine, piše da su one biorazgradive, što nisu“, ističe Stevanović. To, međutim, ne znači da trgovci i proizvođači kesa krše važeći propis koji im dozvoljava da koriste i da prave kese sa „okso-aditivima“, dodaje Stevanović. Srbija je, objašnjava, u raskoraku sa standardima i tumačenjima Evropske unije (EU), jer ono što se ovde vodi kao biorazgradivo, u zemljama evropskog bloka nije.
U EU je od jula 2021. godine zabranjena upotreba proizvoda od okso-razgradive plastike. Plastične kese su u Srbiji napravljene od materijala polietilen, a zabranjene su one čija je debljina od 15 do 50 mikrona.
