O otkupnoj ceni maline novog roda i dalje će se kao i svake sezone u ovo vreme samo nagađati. Hladnjačari, kako se i moglo očekivati, nisu ispunili zahtev jednog od udruženja proizvođača tog voća da do 5. marta izađu sa konkretnim iznosom koji će im plaćati jer je ta inicijativa, kako kažu, bila potpuno nerealna.
Protekle sedmice Udruženje malinara Vilamet iz Arilja zahtevalo je od hladnjačara da najkasnije do 05. marta kažu kolika će biti otkupna cena, odnosno sa kojom kalkulacijom o proizvođačkoj ceni za 2024. oni sada izlaze kako bi sprečili potencijalne gubitke i mogućnost manipulacije cenama tokom sezone. Kako su naveli u saopštenju, prošle godine bili su suočeni sa određenim poteškoćama, kako na svetskom tržištu usled rata, pojave viškova i male potražnje srpske maline. – Tako i na domaćem tržištu gde je bila niska otkupna cena, pre svega, zbog toga što je većina naših izvoznika, čast izuzecima, prevalila ceo teret poremećaja na svetskom tržištu na primarnog proizvođača, navodi se u saopštenju. Dodaju da njihov najveći problem jesu otkupljivači, tj. hladnjačari koji ih konstantno ne vide kao ravnopravne partnere.
Sagovornici „Politike” sa velikim iskustvom u ovim poslovima o zahtevu malinara da izađu s otkupnom cenom kažu da je „potpuno nerealan i da se nikada od kada se malina gaji u Srbiji u ovo vreme nije znala cena”. – Znamo li sada cenu pšenice koja će biti požnjevena i ranije nego što će malina biti obrana? Ili cenu drugih kultura, mleka… Toliko faktora će uticati na to. Najveći uticaj imaju vremenske prilike. A to niko ne može da predvidi. Važno je i kakva će situacija biti na tržištu, kupovna moć…
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je juče da je to ministarstvo ove godine na vreme počelo da se bavi malinama, i da se u novu otkupnu sezonu ulazi sa nešto više od 20.000 tona maline. Dodala je da su uradili proračun i da može da kaže da malinari ove godine neće biti u problemu. – Ono što je bitno je da ćemo u novu otkupnu sezonu maline ući sa ne više od 20.000 tona. To je dobar podatak – rekla je Tanaskovićeva za Tanjug i radi poređenja dodala da smo prošle godine u isto vreme imali preko 40.000 tona maline. Prema njenim rečima, to je pokazatelj da se tržište polako vraća na svoje. – Cenovno je i dalje niža cena maline nego što je bilo u prethodnom periodu, ali moramo da se privikavamo na kvalitetne usluge – rekla je ona i naglasila da je druga velika stvar koju je država odradila, a obećala je malinarima, da izračuna proizvođačku cenu. – Druga stvar koju smo obećali primarnim proizvođačima maline da ćemo uraditi u ovom periodu, pre nego što oni ulaze u proizvodnju maline, jeste to da Institut za voćarstvo u Čačku izračuna koliko proizvođača u 2024. godini košta proizvodnja maline”, rekla je ona. Prema dobijenim podacima onaj koji ima prinos na 15 tona, njega proizvođačka cena košta 160 dinara, za prinos na 12 tona 200 dinara, na 30 tona 240 dinara, rekla je ministarka i dodala da to pokazuje da je proizvođačka cena niža što je prinos maline veći. – To je ono gde se krećemo u 2024. godini, imamo male zalihe, sve su prilike da malina ove godine neće biti u problemu – rekla je ministarka. Prema njenim rečima, potražnja za malinom će biti veća. Našim proizvođačima bih rekla da nastave da se bave svojom malinom i našim velikim zlatom, da otvorimo nova tržišta.
