Međunarodni dan žena ili Osmi mart je posvećen ženama i slavi se svake godine na današnji dan. Nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
Na ovaj dan se poklanja pažnja pripadnicama ženskog pola – majkama, bakama, ćerkama, tetkama, ujnama, strinama, komšinicama, koleginicama… Ideja se pojavila početkom 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Jedan od najbitnijih je bio kada su žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku. Najpoznatiji je bio 1908, kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeći kraće radno vreme, bolje plate i demokratsko pravo glasa i za žene. Zastupana je ideja većih ženskih prava. Zvanično, prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. u SAD nakon deklaracije Socijalističke stranke Amerike. Prva Međunarodna konferencija žena, koja je bila održana u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke Internacionale organizovana je 1910. Inspirisana američkom akcijom povodom ovog pitanja, nemačka levičarka Luiz Cic predložila je organizovanje Međunarodnog dana žena. Nemačka feministkinja i levičarka Klara Cetkin preuzela je inicijativu sprovođenja ideje praznika u delo. Predlog je prihvaćen i ustanovljen je Međunarodni dan žena sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene. Sledeće godine je Međunarodni dan žena obeležen u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i Švajcarskoj, uz mnoge demonstracije i feministkinje širom Evrope. Žene su tražile da im se omogući pravo da glasaju i da imaju pravo da obavljaju javnu funkciju, a bile protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja. U početku Prvog svetskog rata žene širom Evrope su održale antiratne demonstracije za mir. Obeležavanje Međunarodnog dana žena 1914. godine u Nemačkoj bilo je posvećeno ženskom pravu na glasanje, koje nisu osvojile do 1918. godine. U Londonu je 8. marta 1914. godine održan marš kao podrška ženskom pravu glasa.
Nakon boljševičke revolucije, boljševička feministkinja Aleksandra Kolontaj nagovorila je Lenjina da osmi mart postane državni praznik. Praznik je prihvaćen i od strane kasnije nastalih jednopartijskih režima. U mnogim državama ovaj praznik je izgubio svoju osnovu ideju. Postao je prilika muškarcima za iskazivanje ljubavi i poštovanja prema pripadnicama suprotnog pola. Poslužio je kao paralela Majčinom danu ili Valentinovu u zapadnim državama. Tamo se uglavnom prestao obeležavati u prvoj polovini 20. veka, jer je bio povezivan sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom. Ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji, Tadžikistanu i drugim zemljama.
