Pravo je vreme da se izvedu ovce na pašu. S obzirom na mogućnost izbora biljaka, paša je najbolja i najjeftinija hrana za ovce. Što je učešće paše u obroku veće to su troškovi ishrane ovaca niži, a samim tim ovčarska proizvodnja je ekonomičnija. Smatra se da su ovce najefikasnije u iskorišćavanju pašnjaka. Za razliku od goveda, ovce više vole da pasu niže i finije trave. Takođe, za razliku od goveda, ovce uglavnom vole da pasu u stadu.
Ovce imaju usku glavu, vrlo pokretnu gornju usnu i oštre sekutiće što im omogućava korišćenje pašnjaka s niskim travama. Radije jedu mlade biljke, lišće i izdanke, a starenjem biljke smanjuje se njihovo konzumiranje. Ako za to ima prilike, ovca ume da na pašnjaku bude vrlo izbirljiva. Biraće prvo vrste koje radije jede, a unutar biljne vrste prvo konzumira list i cvet, a zatim stabljiku. Odabir vrste nije određen izgledom, građom i prinosom, nego ukusnošću i hranjivom vrednošću. Treba terati ovce na pašu jer tamo one koriste velik broj biljnih vrsta, trava, i leguminoza. Podrazumeva se da je pašnjak kvalitetniji ako je učešće leguminoza veće i obrnuto. Na oskudnim pašnjacima, kada nema mogućnosti izbora biljaka, nije redak slučaj da nekad konzumiraju i pojedine korovske biljke. Ovo svakako nije za preporuku za praksu. Treba težiti napasanju ovaca na uređenim pašnjacima. Zajednička osobina zelenih voluminoznih hraniva je da sadrže malo suve materije 15 – 25 %, zatim 3 – 7 % celuloze i 1,5 – 2,5 % mineralnih materija. Zelena trava bogata je vitaminima A i D, te provitaminom vitamina A.
Zavisno od sadržaja suve materije u paši, rase, telesne razvijenosti, razvijenosti samog grla fiziološke faze i pola, ovce dnevno mogu pojesti 5 – 10 kg paše. U nas se ovce najčešće napasuju slobodno na prirodnim pašnjacima, dok je korišćenje pregonskog napasivanja ovaca daleko ređe. Ponegde se na većim okućnicama koriste pregoni ali su u pitanju uglavnom neka manja stada ovaca. Pregonske ispaše ovaca na sejanim travnjacima skoro i da nema. Najveća prednost ovaca u odnosu na druge vrste domaćih životinja je prirodna sposobnost da žive i proizvode na zemljištima koja se ne mogu koristiti na bilo koji drugi način za poljoprivrednu proizvodnju. Zahvaljujući razvoju funkcije ishrane u toku ontogeneze, tj. stvaranja organa za varenje, ovce su prilagođene za ishranu velikim brojem različitih biljnih hraniva, tako da jagnjad već u uzrastu od dva meseca usvajaju i vare hranljive materije iz biljne hrane, kao i odrasle ovce.
U zavisnosti od vremenskih prilika, pa i godišnjih doba period ispaše je najbolja i najekonomičnija faza ishrane. Potrebe ovaca se podmiruju uglavnom iz paše koja je i najvrednija hrana. Najbolje vreme za pašu su jutarnji i večernji sati. Da bi ovca postigla sitost potrebno je da na dobroj paši provede 12 do 13 sati. Za dnevno i noćno preživanje, u zavisnosti od voluminoznosti hrane, ovce mogu provesti 8 i više sati dnevno u neophodnom miru. Zahvaljujući velikom kapacitetu buraga i mrežavca (srazmerno telesnoj masi), kao i samom činu preživanja, ovca za relativno kratko vreme može konzumirati velike količine mlade, sočne i lisnate hrane. Zbog toga treba biti obazriv, jer se ovce lako nadimaju, pa je neophodno kod slobodnog načina ispaše da ovčar ide ispred stada kako bi im određivao brzinu kretanja i napasanja. Pašnjaci NE smeju biti vlažni i li kiseli, što zbog slabijeg kvaliteta biljaka, a i parazita (najčešće metilja) koji uz povoljnu temperaturu u spoljašnjoj sredini imaju nesmetan razvoj. Pored obezbeđenja dovoljno vode za piće (2 do 5 litara u zavisnosti od vrste hrane) neophodno je obezbediti i mineralna hraniva koja najčešće nedostaju travama, dodati ih osnovnoj hrani ili ih dodati posebno da ih ovce uzimaju po volji.
