Kalemljenje voća je zanat star nekoliko stotina godina, ali je interesovanje za njim vremenom opalo, te se danas jako malo ljudi profesionalno time bavi. Ipak, potreba postoji, a u nastavku ćete saznati koje voće može da se kalemi.
Kalemljenje voća je specifično, jer ne može da se kalemi svako voće i široka je oblast, prvenstveno zato što postoji više načina kalemljenja, a svaki postupak ima svoja pravila. Postoje kalemljenje na pup, na konus, na list, pod koru…
Kaleme se voćne vrste istog roda ali različite sorte. Na primer, gotovo sve sorte citrusa su međusobno kompatibilne za kalemljenje. Bilo koje dve sorte voćaka iz roda Prunus, kao što su jabuka, trešnja i šljive, takođe se dobro slažu ako se kaleme zajedno. U našoj zemljli se najčešće kaleme šljiva, jabuka, kruška, breskva, dunja, trešnja i višnja. Međutim, prema rečima stručnjaka u nekim slučajevima kalemljenje je jednosmerno.
Vodič za uspešno kalemljenje biljaka Iako kajsija može da se kalemi na šljivu, šljiva ne može da se kalemi na kajsiju. Dobra podloga za kalemljenje šljive i kajsije je džanarika. To je drvo drugog reda koje može tokom više godina dostići visinu i do 25m. Takođe, višnja može da se kalemi na trešnju, ali obrnuto nije moguće. Kruška je ta koja se pored dunje, gloga i džanarike može kalemiti i na jabuku, a jabuka se takođe može kalemiti na krušku. Možda će Vas iznendaiti ova činjenica, ali badam se može kalemiti na breskvu i kajsiju. Odgovarajuća podloga za bresku i nektarinu su divlja breskva, šljiva, džanarika i badem. Aronija može da se kalemi na nekoliko vrsta podloga, a jedna od njih koja se najčešće koristi je jarebika. Kalemljenjem aronije na jarebiku dobija se kvalitetniji plod. Ukoliko se orah kalemi, mogu da se dobiju kvalitetnije sadnice i stabilniji prinos. Kalemljenjem rasada bostana postiže se bolji kvalitet plodova i veći prinos. Takođe, u praksi je rasprostraljeno kalemljenje vinove loze kako bi se dobila dobra osnova. Takođe, ova tehnika se koristi i za razmnožavanje loze jer se ovim putem dobija mlada loza, koja je po svojim morfološkim karakteristikama gotovo identična roditelju od koga se dobija. Sa pojavom bolesti filoksere najčešće se kaleme domaće sorte loze na američku podlogu koja je otporna na filokseru.
Kod kalemljenja je važno da je voće koje je podloga zdrava i da je bez oštećenja. Kod drvenastih voćaka najjednostavnija tehnika kalemljenja je takozvano „pod koru“. Ova vrsta kalemljena se koristi kada u svom dvorištu želimo da imamo neku autohtonu sortu voća ili kada želimo u dvorištu ili voćnim zasadima da jednu sortu zamenimo sa drugom. Kalemljenje „pod koru“ se primenjuje kada je voće koje je podloga deblje od grančica voća koje hoćemo da nakalemimo.
