Oružani sukobi u Ukrajini i Gazi, sve više kriznih žarišta i pogoršanje bezbednosne situacije širom sveta, naterali su mnoge zemlje da razmišljaju o jačanju vojnih potencijala, ali i vraćanju obaveznog vojnog roka. Takav je slučaj sa velikim silama poput Nemačke ili Francuske, ali i državama u regionu – Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori. U staroj Jugoslaviji mladići su prvobitno u vojsci provodili čak 24 meseca, da bi zatim vojni rok bio skraćivan na 18, 15 i konačno 12 meseci. Nakon raspada zajedničke države, sve zemlje koje su iz nje proistekle su ga ukinule, pre ili kasnije. Da li bi trebalo uvesti ponovo vojni rok u Srbiju i kako bi on trebalo da izgleda pitali smo Petra Boškovića.
“Ako mene pitate svakako da, ali na ovaj način i ovako ad hoc radi samo reklamiranja to svakako ne i ne naravno 4 meseca jer za 4 meseca vi ništa ne možete da uradite sa nekim ko bi trebalo da služi vojni rok odnosno od koga bi sutra imali neke koristi”, rekao je Bošković napominjući da za 4 meseca može da se prođe najobičnija pešadijska obuka. “I šta ćemo posle? Opet nismo popunili kadra, opet imamo problem sa velikim odlivom iz hiljadu i jednog razloga, a pre svega zbog statusa vojnog lica. Vratite status profesionalnom vojnom licu, vojniku i podoficiru i nećete imati problem sa popunom”, rekao je.
