Rutava buba ima samo jednu generaciju u toku godine i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. Odrasli insekti su obrasli mnogobrojnim beličasto – žućkastim dlačicama, crne su boje i na pokriocima su ukrašeni velikim brojem belih, simetrično raspoređenih pega.
U proleće se prve rutave bube sreću na cvetovima maslačka, a potom se sele na razne vrste voćaka, ukrasnog drveća i šiblja, zatim na razne vrste povrća u cvetu, a na kraju proleća sreću se i na usevima žita. Osim cvetova i cvetnih pupoljaka, može se hraniti i mladim lišćem. Ozbiljne štete rutava buba može naneti kruškama, jabukama, jagodama, dunjama, kajsijama i breskvama. Problem hemijskog suzbijanja rutave bube je u tome što se ova štetočina javlja u vreme cvetanja biljaka, kada su prisutne pčele, te bi primena insekticida dovela do nekontrolisanog uginjavanja i tih veoma korisnih insekata. Stoga, kao mera suzbijanja rutave bube preporučuje se postavljanje odgovarajućih posuda bele, žute ili plave boje po obodima voćnjaka u što većem broju u kojima se nalazi deterdžent ili voda sa raznim dodacima koji privlače rutavu bubu – sirup od jabuke, jagode, pivo i dr. Poslednjih godina je sve značajnija štetočina plantažnih zasada jabuke i kruške, kao i uljane repice. Štetnost zavisi od toga da li će se poklopiti vreme masovnog leta insekta i cvetanje kada su u pitanju voćni zasadi. Vrsta je prisutna na celoj teritoriji naše zemlje. U otvorenim cvetovima insekat oštećuje prašnike, tučak i krunične listiće, pa cvet ostaje neoplođen. Odrasla jedinka rutave bube je duga 8-13 mm, sivocrne boje. Na pokriocima ima 12-15 belih pega i tačkica. Sa dorzalne strane telo je pokriveno beložutim uspravnim dlačicama, pa otuda i naziv „rutava buba“. Imago prezimljava u zemlji na dubini od 3-10 cm. Izleće u rano proleće, već početkom aprila i zadržava se na prvim cvetalim korovima. Kada srednja dnevna temperatura prelazi 15 C, počinje masovno izlaženje. Let imaga je razvučen, tako da se pojedine jedinke sreću do avgusta.
Sada, pre nego što je došlo do podizanja populacije rutave bube preporuka je da se sprovede sledeće raspoložive mere: izlovljavanje jedinki pomoću belih i plavih posuda sa vodom uz dodatak atraktanata kao što je cimet, anis, negro bombone, sirup od jabuke, jagode, maline i sl. Posude treba u što većem broju postaviti po obodu, manji broj rasporediti i po unutrašnjosti parcele. Kao posude mogu poslužiti veće čaše, lavori pa čak i plastična burad bele ili plave boje; zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja da bi se smanjila aktivnost rutave bube na cvetovima voća; zatvaranje voćnjaka mrežom tamo gde postoji protivgradna zaštita, ali se u tom slučaju polinatori moraju postaviti u voćnjak kako bi se oprašivanje voća neometano odvijalo.
