Suncokret se može uspešno gajiti i na siromašnijim, kao i na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima, a u tom slučaju su potrebne nešto veće količine mineralnih đubriva nego obično.
Suncokret stvara ogromnu količinu suve materije, oko 10 tona po hektaru. Za stvaranje ove mase troše se velike količine vode i hraniva. Bez obzira na jak korenov sistem, jedino mu ne odgovaraju skeletna zemljišta i zemljišta plitkog oraničnog i podoraničnog sloja. Najpovoljniji uslovi su kada maksimalne dnevne temperature u fazi intezivne sinteze ulja ne prelaze 30°C. Areal rasprostranjenja je od 10 do 50° severne geografske širine. Početak klijanja je na četiri do 6°C. U prvoj polovini vegetacije potrebe biljaka za toplotom su manje, tako da klija i niče na 5°C. Optimum za nicanje je temperatura od 20 do 22°C, a za rast i razvoj 20 do 25°C. Na temperaturama višim od 25°C smanjuje se sinteza ulja u semenu. U fazi cvetanja, temperature iznad 40°C umanjuju klijavost polena, ali generalno, otporan je na vrlo visoke temperature. U fazi cvetanja je osetljiv. Seje se kada se setveni sloj zagreje na osam do 10°C. To je obično od 1. do 10. aprila. Setvu obavezno treba završiti do kraja aprila. Toplotne sume za vegetacioni period iznose 2.500°C do 3.000°C i pokazuju da suncokret za porast i razviće ima velike potrebe u toploti.
Mlade biljke izdržavaju mrazeve od -5 do -6°C. Temperatura od -8°C takođe ne uništava biljke već povređuje centralni pupoljak, što prouzrokuju grananje stabla i pojavu većeg broja sitnih glavica. Sa porastom biljaka povećavaju se i potrebe u toploti tako da su optimalne temperature od nicanja do pojave glavica oko 20°C. U periodu cvetanja optimalne temperature su 22°C do 25°C, a u vreme nalivanja semena oko 25°C. Najveće potrebe za vlagom su u fenofazama intezivnog porasta, cvetanja i nalivanja plodova. U ovo doba, suše veoma smanjuju prinos bez obzira na snažan korenov sistem.
U početnim fazama porasta, do obrazovanja glavica (butonizacija), utroši samo 25 odsto od ukupnih potreba u vodi. Najveća potrošnja vode od strane biljaka je u fazama intenzivnog porasta stabla i cvetanja i tada biljke potroše oko 65 odsto od ukupnih potreba u vodi. U narednim fazama porasta potrošnja vode od strane biljaka suncokreta značajno se smanjuje. Zahvaljujući korenovom sistemu velike usisne moći i posebnoj građi nadzemnih organa, sušu podnosi bolje nego većina ratarskih biljaka. Prosečne potrebe za vodom mogu da se podmire sa oko 300 mm padavina po kvadratu, pravilno raspoređenih tokom rasta i razvoja i sa oko 250 mm zimskih padavina po kvadratnom metru. Suncokret se seje na međuredni razmak 70 cm, a rastojanje u redu iznosi 20 do 30 cm u zavisnosti od dužine vegetacije i namene hibrida, da bi se ostvarilo 40.000 do 60.000 biljaka po hektaru u berbi.
Može se, uslovno, uspešno gajiti i na siromašnijim, kao i na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima, a u tom slučaju su potrebne nešto veće količine mineralnih đubriva nego obično. Sa druge strane, dobro uspeva na novoosvojenim zemljištima, šumskim krčevinama i razoranim prirodnim i sejanim travnjacima. Poželjno je da površina za gajenje nije zakorovljena višegodišnjim i drugim problematičnim širokolisnim korovima (palamidom, čičokom i drugim), jer se ovi korovi ne mogu suzbijati herbicidima.
