Kukuruz se u Srbiji proizvodi od dugogodišnjih monokultura pa do proizvodnje u sistemu višepoljnih plodoreda. Ipak najčešće se proizvodi u dvopoljnom plodoredu sa pšenicom ili nekom drugom strninom. Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće.
Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina. Jedan od velikih rizika proizvodnje kukuruza u monokulturi su štete koje nanosi kukuruzna zlatica. Zlatica kukuruza znatno oštećuje kukuruz samo kod njegovog gajenja u monokulturi. Štetočina ima jednu generaciju godišnje. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru preduseva. Optimalno je da se setva kukuruza planira nakon nekog od višegodišnjih useva poput deteline, lucerke, pasulja i graška. Pored toga dobro se pokazala i kombinacija sa ozimim žitima, pšenicom, ječmom, kao i krompirom i drugim usevima. Predusev kukuruza treba da u neku ruku očisti parcele od korova, da ne istroši pristupačnu vodu i hraniva, i da ne degradira fizičke osobine zemljišta.
Kukuruzna zlatica je štetočina kukuruza. Zlatica kukuruza znatno oštećuje kukuruz samo kod njegovog gajenja u monokulturi. Štetočina ima jednu generaciju godišnje. Dužina tela odraslog insekta je 4,4-6,8 mm. Telo je žute do zelenkastožute boje. Glava, pipci i noge su crni. Na telu insekta se zapažaju tri uzdužne pruge. Prezimljava u stadijumu jajeta. Piljenje larvi započinje sredinom maja. Larve se hrane korenom kukuruza i oštećuju ga. Takvim oštećenjem nastaju i štete na nadzemnim delovima kukuruza. Biljka sa oštećenim korenom naročito posle vremenskih nepogoda (vetar, oluja, jača kiša) poleže i ima karakterističnu stabljiku.
Najznačajnija mera zaštite je plodored. Pored plodoreda značajna mera je đubrenje i obrada zemljišta. Od hemijskih mera značajna je primena zemljišnih insekticida pre setve kukuruza.
