Vernici katoličke, protestantske i anglikanske crkve širom sveta i u Srbiji danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Isusa Hrista iz Nazareta. Veliki petak smatra se najtužnijim danom – orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u crkvi okupljaju u tišini.
Danas Veliki petak obeležavaju katolici, protestanti, anglikanci, pojedine pravoslavne i neke manje crkve. Katolička crkva, koja slavi Uskrs 31. marta, danas na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne. Veliki petak dan je Muke Gospodnje, kada se vernici prisećaju poslednjih sati Isusovog života i događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću, počevši od njegovog izvođenja pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, pa do uzvikivanja judejskog naroda „Raspni Ga!”, kao i nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti, razapinjanja i praštanja dželatima rečima: „Oče, oprosti im, ne znaju šta rade”, umiranja, uklanjanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob i postavljanja straže da čuva grob da neko ne ukrade Isusovo telo.
Veliki petak je za katoličke vernike dan posta i jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog. Održava se i posebna spomen-molitva „muke Gospodnje”. Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Ne zvone zvona, nema pevanja ni muzike.
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet poručio je u sredu u uskršnjoj poslanici, da je Uskrs promenio budućnost stvorenog sveta, a u njemu i čoveka i da vera daje snagu ljudima da istraju na svom životnom putu. Nemet je u poslanici čestitao Uskrs svim katolicima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru 31. marta i naveo da je glavni zadatak naveštavanje radosne vesti o tom prazniku i da nije ljudska slabost ta koja ima poslednju reč, kao ni greh ni prevara, već Božji večni život.
