Radovi na pčelinjaku u aprilu i maju odnose se na stvaranje jakih društava i sprečavanje nagona za rojenje i samo rojenje.
Aprila bi trebalo produžiti sve one radove iz marta, koji su usmereni ka bržem razvoju pčelinjih društava. Pčelinja paša u aprilu često može biti dobra, pa ako se pčelinja društva pred kraj meseca razviju u snažne zajednice treba blagovremeno proširivati prostor u košnici dodavanjem polunastavaka. To je najbolji način da se uposle sve pčele radilice u košnici i da se spreči pojava nagona za rojenje. U aprilu se, po pravilu, vrši zamena starog saća i izvlačenje satnih osnova, odnosno proizvodnja mladog saća. Kod povoljnih klimatskih uslova pčele radilice će za dva do tri dana izvući saće sa obe strane dodatih ramova, a matica će u njih početi da polaže jaja. Ovako se u ovom mesecu može relativno brzo i lako zameniti staro saće. Izjednačavaju se pčelinja društva oduzimanjem od izrazito jakih društava jedan do dva okvira sa leglom i dodavanjem tih okvira ojačaju nešto slabija društva. Polena ima u izobilju pa postoji i opasnost od blokiranja matica u svom plodonošenju i obavezno izvršiti blagovremeno proširivanje. Bez jakih pčelinjih društava nema visokih prinosa meda.
Kraj aprila ili druga polovina aprila je poslednji čas da se nešto učini na dobijanju jakih društava. Za vreme paše broj pčela enormno raste, a medenje bagrema varira iz godine u godinu. Konkretno, prinos možemo očekivati od onih društava koja neposredno pred cvetanje bagrema imaju 8 ramova sa leglom u DB košnici, tj. 12-14 ramova sa leglom u LR košnici. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem, jer može da se desi da su pčele sa mladom i kvalitetnom maticom desetak dana pred cvetanje bagrema odnegovale isto toliku količinu legla.
Maja treba dovršiti sve radove iz prethodnog meseca, a naročito one koji su usmereni na stvaranje jakih društava. Trebamo sprečiti nagon za rojenje i samo rojenje. Sklonost ka rojenju je normalna osobina pčelinjeg društva i nasleđuje se. Pored genetskog opterećenja, razlozi nastajanja rojevog nagona su i prenatrpanost pčelama, leglom i hranom, stara matica, neadekvatno rastojanje između ramova i loša ventilacija. Pretpostavlja se da je jedan od glavnih razloga rojevog nagona i obrazovanje rojevih matičnjaka. Ovo postaje izraženije kada je prostor prenaseljen i kada pčele ne mogu adekvatno da pridju odgovarajućim larvama. Tada temperatura postaje nešto veća pa takve pčele idu uglavnom ka rubovima ramova, gde se nalaze matičnjaci. Zato moramo mlade pčele stalno zapošljavati na izvlačenju novog saća i gradjevnjaka dodavanjem okvira sa voštano satnom osnovom, i dodavanjem okvira gradjevnjaka. Okviri sa satnim osnovama dodaju se, po pravilu, u plodište, odmah do legla i to jedan okvir, npr. sa leve strane danas, a drugi okvir sa satnim osnovama sa desne strane legla kroz 5-7 dana. Na taj način mlade pčele imaće dovoljno prostora za svoje angažovanje i neće „razmišljati“ o rojenju.
