Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vaskrsni ponedeljak, ali osim ovog pokretnog praznika i jedan nepokretni takođe ‒ Svetog velikomučenika Georgija, to jest Đurđevdan. Oba praznika obeležena su crvenim slovom u crkvenom kalendaru.
Vaskrsni ponedeljak naziva se i Svetlim ponedeljkom, prvim danom Svetle nedelje. U mnogim zemljama, među kojima je i naša, slavi se i kao državni praznik. Običaji bogosluženja su na taj dan isti kao i za Vaskrs i biće isti i na Vaskrsni utorak. Bogosluženje je isto kao i za Vaskrs. Ono posle vozglasa sveštenika, počinje pesmom trikratnog „Hristos voskrese“. Na jutrenju pre šestopsalmija takođe se uvek peva „Hristos voskrese“ tri puta, i tek potom se čita šestopsalmije. Vaskrsni ponedeljak se u pojedinim mestima zove i pobusani ponedeljak. Prema narodnom običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem zelene trave. Taj dan je posvećen upokojenima i treba otići na groblje, zapaliti sveću, urediti groblje, odneti farbana jaja na grob…
Prema broju svečara, Đurđevdan je druga najčešća slava u Srbiji, dok je u Republici Srpskoj na prvom mestu. Slave ga i pravoslavci, kao krsnu slavu šestog maja, i katolici, kao imendan 23. aprila. SPC na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog velikomučenika Georgija. Ovaj svetitelj zaštitnik je profesija, organizacija i bolesnika. Sveti Đorđe rođen je 275/280. godine u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Izrastao je u snažnog i hrabrog mladića i uzeli su ga u vojsku, gde se istakao svojom hrabrošću. Od običnog vojnika napredovao je do tribuna već u dvadesetoj godini, odnosno u čin komita, to jest vojvode, u koji ga je prozveo car Dioklecijan (u vreme njegove vladavine je 303. organizovan najveći progon hrišćana). Videvši da je počelo istrebljavanje hrišćana, Sveti Georgije je podelio svoje blago siromašnima i oslobodio svoje robove. Na jednom saboru je govorio protiv progona, izašao je pred cara i rekao da je hrišćanin, pa je car naredio da ga zatvore u tamnicu. Mučili su ga, ali je odbio da se odrekne vere. Car mu je tražio da se pokloni pred kipom boga Apolona i rekao da će mu poštedeti život. Sveti Georgije je prišao statui i prekrstio je. Ta statua je srušila, a potom i sve druge u hramu. Na to je carica Aleksandra viknula: „I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu.” Zbog toga je car naredio da se odrubi glava i Svetom Georgiju i carici Aleksandri, koja je, međutim, izdahnula na putu do mesta pogubljenja. On se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala” brojne hrišćane, a koju je Sveti Đorđe pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu”. Žena na ikoni je Sveta Aleksandra, supruga cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, da je vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji, kao za ovaj. Između ostalih, tri glavna običaja su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem i kupanje na reci. Sada se to uglavnom radi za Prvi maj, ali narod i na Đurđevdan rano pre zore odlazi u prirodu zajednički na „đurđevdanski uranak”.
