Gajenje rena je profitabilan posao, mnogi povrtari su, uslovljeni manjkom radne snage i velikim klimatskim promenama, počeli da gaje ren. Njegova upotreba u kulinarstvu i zdravstvena dobrobit stalno povećavaju tražnju. Cena samoga ploda je oko 2 evra dok se prerađen može prodavati po znatno višoj ceni.
Poslednjih godina u Kolubarskom okrugu vlada sve veće interesovanje za gajenje rena. Najveće interesovanje vlada kod poljoprivrednih proizvođača koji žele da uz mala ulaganja na manjim površinama ostvare dodatne izvore prihoda na gazdinstvu, a i ima i onih koji zbog nedostatka sopstvene ili angažovane radne snage žele da promene strukturu povrtarske proizvodnje na svom gazdinstvu zasade veće površine pod ovom kulturom. Razlozi zbog kojih se poljoprivrednici odlučuju za gajenje ove biljne vrste su mnogobrojni.
Jedan od najvažnijih razloga je to što je ren dobro prilagođen agroekološkim uslovima Kolubarskog okruga i može se uspešno gajiti bez većih rizika, a koji se odnose na nepovoljne vremenske prilike (suša, mraz i sl.). Ren može u mirovanju da prezimi u veoma niskim temperaturama, čak i do -45°C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 30°C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma. Ren voli vlagu. Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ne podnosi ležeću vodu. Ren je otporan na sušu, zato što razvija snažan koren i uvek pronalazi dovoljno vlage u zemljištu. Ipak, ako suša duže potraje, koren postaje sitan i drvenast. Ren nema velikih zahteva prema merama nege, zaštiti od bolesti i štetočina i ne zahteva intenzivnu agrotehniku.
Ren voli duboka, plodna, rastresita zemljišta. Najbolje je pre sadnje zemljište očistiti od širokolisnih korova. Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila). Najčešće se razmnožava reznicama. Broj reznica po jednom hektaru zavisi od plodnosti i vlažnosti zemljišta i kreće se između 30.000 i 40.000. Sade se na međuredno rastojanje 50 do 70 cm. Ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. Može se vaditi mašinski, i to mašinama za repu, krompir ili mrkvu. Vadilice je potrebno podesiti što dublje da bi se na površinu izvadila cela biljka. Koren rena može se vaditi i ručno, ašovom. Izvađeni koreni se čiste od zemlje. Nakon tog odreže se lišće, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu, kao i sitni korenčići i pupoljci.
