U prosveti radi daleko više visokoobrazovanih nego u bilo kojoj drugoj oblasti iz javnog sektora, ali su njihove plate daleko ispod republičkog proseka, piše danas Demostat. Primanja u toj delatnosti, kako god da se ukrste statistički podaci, više su nego poražavajuća. U februaru ove godine prosečna plata zaposlenih u Srbiji iznosila je 94.125 dinara, a u obrazovanju 86.735 dinara.
Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika, u osnovnom obrazovanju radi 64.170 osoba a u srednjem 35.012, i tu dominiraju lica sa sedmim stepenom stručne spreme dok među 23.327 zaposlenih u visokoškolskim ustanovama najveći je broj sa osmim stepenom. Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže za Demostat da je apsurd to što država ne može adekvatno da plati više od 100.000 najobrazovanijih, bez čijeg kvalitetnog rada nema budućnosti.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Srđan Slović navodi da je sa državom potpisan opšti protokol prema kome osnovna plata profesora sa sedmim stepenom, što podrazumeva master, treba da bude na nivou republičkog proseka. Sada je za 10 do 15 odsto niža. Najdrastičnija razlika na štetu prosvetara dobija se iz poređenja prosečnih zarada u javnom sektoru i obrazovanju a prema stručnoj spremi. Po poslednjim podacima iz septembra prošle godine koji razvrstavaju zaposlene po tom kriterijumu, prosečna plata u javnom sektoru iznosila je 85.066 dinara dok je obrazovanje imalo za 4.136 dinara manje, 80.930. Pri tome, u prosveti radi daleko više visokoobrazovanih nego u bilo kojoj drugoj oblasti iz javnog sektora, a apsurd je da se sa povećanjem stručnosti, razlika u platama uvećava na štetu obrazovanja.
Tako su radnici sa trećim stepenom u javnim službama prosečno imali 61.566 dinara a njihov pandan u obrazovanju, domari i spremačice, primali su prosečno 50.419 dinara ili 11.147 dinara manje.
Administrativno finansijsko osoblje sa četvrtim stepenom u školama je zarađivalo 58.784 dinara što je za 16.325 manje od proseka za istu spremu u celom javnom sektoru.
Najveća razlika je kod najobrazovanijeg nastavnog osoblja sa sedmim i osmim nivoom, odnosno master i doktorska zvanja – oni su u proseku primali 91.246 dinara, ili za čak 33.321 dinar manje od proseka za istu spremu u javnom sektoru.
