Majska bolest pčela je bolest metabolizma mladih pčela. Naziv bolesti ukazuje da se javlja u mesecu maju. Nije zarazna za druge pčele, ali dovodi do masovnog uginjavanja pčela što za posledicu ima slabljenje društva. Kako je prepoznati i šta u tom slučaju činiti?
Radilice prvih šest dana nakon piljenja obavljaju poslove u košnici – čiste košnice, greju legla, preuzimaju hranu…Posle šestog dana prvi put napuštaju košnice i čine prvi let. Od sedmog do trinaestog dana neguju i hrane leglo (u tom periodu se i javlja bolest), a od četrnaestog do devetnaestog dana luče vosak, grade saće, čuvaju ulaz u košnicu. Od dvadesetog dana pa do kraja života skupljaju nektar, polen, vodu.
U maju ima najviše legla i tada je potrebno mnogo hranljivih materija (polena, nektara) i vode za proizvodnju mleča. Mleč se koristi za ishranu matice (tokom celog života), radilica i truta (u početnoj fazi razvoja samo par dana). Polen bez određene količine vode se zadržava u digestivnom traktu, stvrdne se i pčela dobije opstipaciju (zatvor). Majska bolest se najčešće javlja u slučaju kada je hladno i kišovito vreme i pčele slabije izlaze iz košnica što dovodi do nepravilne ishrane a može da je izazove i bakterija Spiroplasma apis kojom se pčela može zaraziti preko cveta. Bolest se javlja naglo i traje kratko.
Simptomi majske bolesti su sledeći: nagli izlazak ispred košnice velikog broja mladih pčela, uznemirenost pčela, otežano poletanje ili nemogućnost da polete, grčevi i oticanje stomaka, opstipacija (zatvor) digestivnog trakta koja prouzrokuje uginuće pčela u grčevitim pokretima.
Da bismo bili sigurni u dijagnozu potrebno je obavestiti veterinara koji pregledom potvrđuje bolest. Nekoliko dana preventivno se daje rastvor meda ili šećera (1:1 ili 1:2), uz dodatak kuhinjske soli (1 gram na 1 litar rastvora). Majska bolest nije zarazna za druge pčele, ali svakako dolazi do masovnog uginjavanja pčela što indirektno dovodi do slabljenja društva.
