U fokusu akademske, ali šire javnosti, već duže je problem naglog pada interesovanja za studiranje na većini fakulteta državnih univerziteta u Srbiji. Manjak studenata je naročito izražen na nastavnim smerovima i modulima. Posledično, sve je teže naći nastavnike za rad u školi. Posebno su deficitarni nastavnici matematike, fizike, hemije, nemačkog jezika.
Direktori škola su u ogromnom problemu kada treba pronaći zamenu za nastavnika koji odlazi u penziju, na drugo radno mesto ili bolovanje. Često se angažuje nedovoljno stručan nastavni kadar. Dekani nastavničkih fakulteta upozoravaju na alarmantnu situaciju, da se već sada dešava da nastavnik likovnog predaje hemiju, apsolventi sa fakulteta ulaze u učionice. Direktori se vode logikom da je sve bolje od gubljenja časova.
Nastavnički fakulteti upis nove generacije brucoša dočekuju sa starim problemom, mladi ne žele da upisuju smerove koji ih vode da rade u školi. Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji školuju nastavnike, prošle godine uradili su Platformu kojom se predlažu rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima – tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije i od tada stoji u fioci.
Procena je da će školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajati pet do sedam hiljada nastavnika. Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete krenuo je 2015. godine. Istraživanja su pokazala da mladi danas pri odabiru fakulteta koji će upisati razmišljaju pragmatično- upisuju ono što će im doneti dobru platu.
Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak sa prošlogodišnjeg upisa beogradskih fakulteta, gde su za nastavnika hemije prošle godine upisana tri brucoša, biologije – 2, fizike – 7, matematike- 3, geografije – 20, srpskog jezika 60, istorije – 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum.
