Padavine mogu naneti velike štete kod plodova jagoda a najvažnija bolest ploda jagode je siva trulež. Mere borbe protiv ove bolesti sastoje se u preventivnoj zaštiti hemijskim preparatima koje koristimo bar dva puta od početka rasta do početka cvetanja.
U zasadima sa loše uređenim vodnim režimom pojava sive truleži na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Ona se najčešće javlja kad je vreme vlažno a temperature niske. Gljivica napada starije izumrle delove tkiva biljke i može da prodre u plod iako nije oštećena pokožica. Zaraženi plodovi jagode u početku su sočni, sa pegama zagasite boje, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva trulež.
Pri gajenju jagoda na otvorenom štete od sive truleži su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnih razdoblja. Međutim zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva trulež nije ništa manje opasna pri gajenju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje odstraniti sve zaražene plodove iz zasada, naročito ako dozrevanje jagoda i berba traju duže razdoblje.
Mere borbe protiv ove bolesti sastoje se u preventivnoj zaštiti hemijskim preparatima koje koristimo bar dva puta od početka rasta do početka cvetanja, u ovu svrhu koriste se preparati na bazi hlortalonila i azoksistrobina. Od početka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifične botriticide koji u sebi sadrže aktivnu materiju fenheksamid, boskalid/piraklostrobin, ciprodinil/fludioksonil i dr. Koristimo ih neizmenično u prosečnim razmacima 10-14 dana uz poštovanje propisane karence.
Radi suzbijanja ove bolesti za sađenje treba izbegavati podizanje jagodnjaka u uvalama, dolinama, izbegavati gustu sadnju kao i prekomerno đubrenje azotnim đubrivima.
