Plodovi kajsije brzo dozrevaju nakon berbe i njihovo čuvanje je dosta ograničeno. Zbog toga je određivanje optimalnog vremena berbe veoma značajno, naročito kod sorti čiji se plodovi koriste za potrošnju u svežem stanju. Od njega direktno zavise kvalitet i trajašnost plodova.
Za određivanje vremena berbe kajsije može se koristiti više pokazatelja: boja pokožice, čvrstoća mesa, elastičnost pokožice, sadržaj rastvorljive suve materije, organoleptičko ocenjivanje, odvajanje koštice od ploda. U novije vreme sve više se koriste nedestruktivne metode, kao što je NIR spektroskopija. Boja pokožice se najčešće koristi kao indikator za određivanje vremena berbe kajsije. Izvođenje berbe se preporučuje kada plodovi dostignu određenu nijansu boje karakterističnu za datu sortu. Kao indikator zrelosti se uzima osnovna boja pokožice. Berba se preporučuje kad osnovna boja pređe iz zelene u žutu. Određivanje nijanse boje se vrši uz pomoć specijalnih tablica boja. Čvrstoća mesa određuje se pomoću instrumenta koji se zove penetrometar. On se sastoji od klipa (prečnik 8 mm) koji se utiskuje u meso ploda sa kog je prethodno nožem skinuta pokožica.
NIR spektroskopija se zasniva na merenju reflektovanog ili propuštenog zračenja pri osvetljavanju plodova NIR zracima. Kod kajsije je utvrđeno da je ovo zračenje povezano sa stepenom zrelosti ploda i da se pomoću njega može dosta precizno predvideti sadržaj rastvorljive suve materije i kiselina u plodu.
Svako udaljavanje od optimalnog vremena berbe je nepovoljno, bilo da se berba obavlja prerano (pre fiziološke zrelosti) ili prekasno (nakon pune zrelosti). Posledice prerano izvedene berbe su: manja krupnoća plodova, manje privlačna boja pokožice, kao i lošiji ukus, sa manje šećera, više kiselina i slabije izraženom aromom.
Zakasnela berba takođe nije poželjna jer u tom slučaju može doći do otpadanja plodova. Prekasno ubrani plodovi imaju manju čvrstoću, pa su slabije transportabilnosti, mogu se kraće čuvati i više su podložni pojavi gljivičnih bolesti.
