Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen trećem obretenju glavu Svetog Jovana Krstitelja tj. dan kada je, po predanju, glava ovog svetitelja ponovo izvađena iz zemlje i ponovo zakopana.
Sveti Jovan Krstitelj spada među najpoštovanije svetitelje u hrišćanskom svetu i njegov dan se proslavlja nekoliko puta u toku godine. U Rimokatoličkoj Crkvi njegovo rođenje se slavi 24. juna, a mučeništvo kao spomendan 29. avgusta. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. januara po gregorijanskom kalendaru, 7. jula se obeležava njegov dan rođenja, a dan smrti obeležava se praznikom Usekovanje 29. avgusta. Iako manje poznat, i danas je praznik posvećen ovom svetitelju. Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik koji se obeležava 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru, u znak sećanja na velikog propovednika i prethodnika Isusa Hrista — Svetog Jovana Krstitelja i njegovog mučeničkog stradanja. U 8. veku, za vreme ikonoborstva, glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.
U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, da mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć, pogleda u nebo i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene. Ako verujete u narodne običaje, danas ne smete da radite nikakve teže poslove. Naročito je rasprostranjeno verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja. Ne rade se teži poslovi, ali se veruje da je danas dobar dan za branje lekovitih bilja. Dakle, ovo je pravo vreme da se uputite u šume i naberete što više trava, a vaš dom ne sme da ostane bez: kantariona, metvice, konjskog čibura i lincure.
