Stotine miliona građana Evropske unije su glasali da bi izabrali 720 članova Evropskog parlamenta, a jedan od glavnih utisaka jučerašnjeg izbornog dana jeste to što je sve veća podrška krajnjoj desnici navela predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne izbore u Francuskoj.
Na izborima za Evropski parlament najbolji rezultat postigla je Evropska narodna partija sa 184 poslaničkim mestom. Socijalističko-demokratska koalicija osvojila je 139 mesta, dok će Grupi Obnovimo Evropu pripasti 80 mandata, a Zelenima 52. Desno orijentisana Identitet i demokratija ima 58, a Evropski konzervativci i reformisti 73 mandata. Liberali su izgubili čak 20 mesta u odnosu na prethodni saziv, dok je levici pripalo 36 mandata. Italijanska premijerka Đorđa Meloni je učvrstila svoju ulogu moćnog posrednika u EU sa 28 odsto osvojenih glasova, dok je stranka predsednika Francuske Emanuela Makrona pokazala toliko loše rezultate da je morao da raspiše vanredne izbore.
Evropski izbori, najveća svetska „demokratska vežba“ u kojoj učestvuje više država, određuju kojih 720 poslanika će zauzeti mesta u Evropskom parlamentu sa zadatkom da raspravljaju o zakonodavstvu EU u narednih pet godina. Glasanje je održano posle turbulentnog perioda u kojem su dominirali pandemija kovida i ruska invazija na Ukrajinu. Sve to pratili su rastući troškovi života koji su dominirali kao faktor zabinutosti kod birača.
Prvi zadatak za nove evroposlanike će biti da izaberu šeficu Evropske komisije, a aktuelna predsednica Ursula fon der Lajen se nada da će obezbediti drugi mandat. NIjedna pojedinačna grupa nema većinu u Evropskom parlamentu, zbog toga će i ovoga puta za važne odluke biti potrebna koalicija. Parlamentom obično dominiraju dve velike grupe, a to su Evropska narodna partija desnog centra i Socijalisti levog centra. Ove dve grupe su na izborima 2019. godine izgubile zajedničku većinu, i zbog toga su morale da formiraju saveze sa strankama kao što su Zeleni i Liberali. Poslanici Evropskog parlamenta će takođe morati da odobre ili da se usprotive novim zakonskim predlozima – zbog čega je neizvesna sudbina i Zelenog dogovora EU, ambicioznog seta zakona sa smanjenje emisije štetnih gasova.
Svakoj zemlji članici pripada određeni broj poslanika u Evropskom parlamentu u skladu sa brojem stanovnika. Nemačka ima čak 96 poslanika, dok Kipar, Malta i Luksemburg imaju po šest. Prvi put od kad se poslanici biraju na direktnim izborima, u konačan zbir neće biti uključena Velika Britanija, čijih je 73 poslanika napustilo Evropski parlament posle Bregzita u februaru 2020. godine.
