Zlatasto žutilo vinove loze jedna od najopasnijih bolesti ove biljke. Simptomi se ogledaju se u tome što na zaraženim čokotima pupoljci u proleće kasnije kreću sa razvojem ili uopšte ne kreću.
Kod zlatastog žutila vinove loze na čokotima se uočava promena boje listova i nekroze između lisnih nerava. Zavisno od sortimenta vinove loze i boja listova na zaraženim čokotima je različita. Kod obojenih sorti listovi su svetlo crveni, odnosno tamno ljubičasti. Svetlo žuta do žuto zlatna boja se uočava na inficiranim listovima belih sorti. Zaraženo lišće je čvrsto, krto i savija se po obodu prema naličju. Moguća je i nekroza cvasti, te izostaje formiranje grozdova, a ako se i formiraju oni su rehuljavi, smežurani, lošeg kvaliteta. Na zelenim lastarima može doći do truljenja internodija (članaka), a kod nekih sorti može doći do opadanja dela ili čitavog grozda.
U proleće, sa kretanjem vegetacije simptome bolesti je teško uočiti. Kasnije, posle cvetanja vinove loze promene se jasnije uočavaju, dok su u avgustu simptomi najizraženiji. Takođe, stepen zaraženosti čokota može biti različit, odnosno, mogu biti zaraženi pojedinačni lastari ili veći deo čokota, a vrlo često dolazi do potpune zaraženosti čokota. Zaraženi čokoti posle dve do tri godine u potpunosti propadaju. Jednom zaražena vinova loza ostaje zauvek zaražena.
U našim proizvodnim uslovima početak piljenja larvi se odvija tokom maja meseca. Obično, tek ispiljene larve cikade uočavaju se na naličju listova vinove loze krajem maja, početkom juna. Inače, larve cikade prolaze kroz pet razvojnih stadijuma, a tokom juna dolazi do pojave odraslih jedinki, koje ostaju u vinogradima sve do septembra. Direktne štete nastale ishranom cikada (odraslih jedinki i larvi) floemskim sokovima su zanemarljive. Međutim, izuzetno su velike indirektne štete koje nastaju usled vektorske uloge cikade, odnosno prenošenja fitoplazme. Da bi cikada postala infektivna ona se mora nekoliko sati hraniti na zaraženoj biljci.
Suzbijanje cikade obavlja se na osnovu monitoringa, kontinuiranog pregleda naličja listova na prisustvo larvi i utvrđivanja njihovog razvojnog stadijuma. Monitoring odraslih jedinki obavlja se putem žutih lepljivih ploča, čime se utvrđuje pojava, brojnost i dužina trajanja aktivnosti cikade. Prvi tretman se sprovodi kada su prisutne larve trećeg razvojnog stadijuma, a naredni za deset dana nakon prvog tretmana. Treći tretman izvodi se u veoma ugroženim područjima i matičnim zasadima. Registrovani insekticidi za suzbijanje cikade su na bazi bifentrina, buprofezina i buprofezina+fenpiroksimata. Tretiranje je najbolje započeti treće nedelje od prvog polaganja jaja. Suzbijanje protiv vektora (cikade) ponoviti tri do šest puta, što zavisi od produženosti piljenja larvi iz jaja. Treba gajiti manje osetljive sorte vinove loze. Indirektne mere suzbijanja, kako bi se sprečilo širenje fitoplazme, odnose se i na upotrebu zdravog sadnog materijala, sanitarni pregled zasada, uklanjanje zaraženih čokota, uništavanje divlje loze u okruženju, uništavanje korova i napuštenih zasada.
