Krastavac predstavlja jednu od osnovnih povrtarskih kultura jer pored korišćenja u svežem stanju predstavlja jednu od najznačajnijih sirovina u prerađivačkoj industriji. U našoj zemlji krastavac se gaji na oko 7.000 ha a godišnje se preradi oko 10.000 t.
Prolećna setva je češća jer u toj setvi krastavac se može proizvoditi bez navodnjavanja, u sigurnoj i visokoj proizvodnji treba obavezno navodnjavati bez obzira na rok proizvodnje. Pri prolećnoj setvi duži je period berbe i manji su problemi sa bolestima. U letnjoj setvi proizvodnja je nemoguća bez navodnjavanja, kraći je period berbe i veći problemi sa bolestima. U našim uslovima kao drugi usev uglavnom se proizvode krastavci za turšiju i industrijsku preradu, i to krastavci sitnih plodova u tipu kornišona. Za krastavce posle skidanja predhodnog useva vrši se obrada na dubini do 20 cm uz unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva.
U našim uslovima setva najčešće tokom prve polovine maja ili do polovine jula kao drugi usev. Setva bi trebalo da počne u drugoj polovini aprila. Setva se obavlja na razmak 150×30 cm sa 2-4 semenke. Seje se 65.000-70.000 biljaka po ha i seje se oko 2,2 kg semena) 10 semenki na metar dužni. Nega krastavca sastoji se u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od bolesti i štetočina. Krastavac je osetljiv na pepelnicu i plemenjaču o čemu se mora voditi računa. Berbu treba izvoditi na vreme jer se plodovi klasiraju i moraju biti odgovarajućih dimenzija. Zato se krastavci beru svaki ili svaki drugi dan i klasiraju u tri klase: prvu klasu čine plodovi veličine 3-6 cm,drugu 6-9 cm i treću 9-12 cm. Plodovi preko 12 cm smatraju se plodovima van klase ili pak salatnim krastavcima. Za kišeljenje se mogu koristiti kao sečeni na kriške ili na krugove za mešanu salatu. Prolećna proizvodnja vrlo često praćena je sa niskim temperaturama naročito sa temperaturnim kolebanjima koja nepovoljno utiču na krastavac zbog njegove visoke osetljivosti pošto je to tipična toploljubiva biljka. S obzirom na značaj krastavca kao sirovine za prerađivačku industriju a u cilju ostvarenja visokih prinosa neophodno je uvođenje novih tehnologija i u našim uslovima. Te nove tehnologije u razvijenom svetu se već uveliko primenjuju. U svetu je jako rašireno gajenje krastavaca sa malčovanjem, gajenje iz rasada, gajenje sa prekrivanjem agrilom (agrotekstilom), gajenje u niskim tunelima, plastenicima pa čak i u staklenicima.
Kod nas se krastavac najviše gaji na tradicionalan način, direktnom setvom sa horizontalnim uzgojem gde biljke leže na zemlji. Ovaj način proizvodnje ne traži velika ulaganja i omogućuje primenu plodoreda što je nedostatak vertikalnog uzgoja.
