Polen je ponovo u porastu, nakon kiše koja je spustila njegove vrednosti, a kako za „Blic“ kaže dr Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za polen Agencije za zaštitu životne sredine, sada alergični imaju problem zbog trava koje imaju izuzetno veliko zrno i veliki potencijal alergenosti. Prema njenim rečima, sve trave, koje su sada u crvenom kada nema kiše, su veliki alergeni, a kreću i pojedini korovi.
Sada treba obratiti pažnju na polen trava. Drveće nam je već prošlo, lipa skoro pa prolazi, a i ona nije veliki alergen, iako je ove godine dosta dana bila prisutna, i ceo grad je mirisao. Kada uputimo ljude na testiranje kod alergologa, ustanovi se da su alergični na trave – objašnjava dr Mirjana Mitrović . Trave su aktivne tokom celog leta, i kako objašnjava, čim jedna završi, krene druga. – Trave su aktuelne od maja, pa tokom celog leta. Lisičji rep prestane, krene mačji repak, i tako redom.
Ono što je dobro za alergične, jeste da će visoke temperature koje se najavljuju do kraja ove nedelje, a prognozirano je i 40 stepeni u hladu, usporiti polenizaciju biljaka. – Idealna temperatura za emitovanje polena je od 22, 24 do 30 stepeni, a taj proces se usporava već od 32, 33. stepena – objašnjava sagovornica „Blica“. Dodaje i da kada prestane vlaga sa kojom se mučimo unazad nekoliko dana, počeće maksimalno da lete mace, koje osim što su dosadne, ne mogu da izazovu zdravstveni problem. – Mace su delovi topole, nisu alergeni, koje nam samo smetaju, iritiraju mehanički, ulaze u kuće, u sobe i neprijatne su – podseća dr Mitrović.
Dr Mirjana Mitrović kaže da je najagresivnija korovska biljka ambrozija, koja ima najjači alergeni potencijal, jako porasla i zelena je, ali da još nije počela da cveta. – Sada se pojavi jedno-dva polenova zrna, ali to ne može nikoga da ugrozi. Nju očekujemo krajem jula, pa ćemo je imati u avgustu i septembru, to su njeni pikovi duž niz godina – kaže dr Mitrović. Samo jedna stabljika ambrozije može da proizvede desetine pa i stotine hiljada polenskih zrna koja mogu da stignu i na udaljenost od 100 kilometara. – Njeno polenovo zrno izuzetno agresivno reaguje sa našom sluzokožom stvarajući alergičnim osobama respiratorne tegobe – plitko disanje, sekreciju iz nosa i suzenje očiju, a kod težih slučajeva spazam i pojavu astme – objasnila je ranije Mirjana Mitrović za „Blic“.
Da bi neko saznao da li je i na šta alergičan, neophodno da uradi kožni test kod alergologa, koji precizno utvrdi na koji je polen neko alergičan i u kom intenzitetu. U zavisnosti od toga lekari određuju vrstu leka i potrebnu dozu. Osobe koje su alergične na polen ambrozije sa antihistaminicima bi trebalo da počnu 10 do 15 dana pre nego što uđe u kritične vrednosti. Agencija za zaštitu životne sredine izveštava sa 30 mernih mesta u Srbiji o prisutnosti 25 vrsta alergenog polena koji imaju svoju prirodnu dinamiku od 1. februara do prvih dana novembra meseca.
Simptomi alergija na polen: crvenilo i suzenje očiju, začepljenje i svrab u nosu, kijanje, kašalj, otežano disanje, astma, promene na koži, promene u probavi…
Saveti za ublažavanje tegoba: tokom dana prozore držite zatvorene, ne izlazite napolje po vetrovitom vremenu, ne izlazite iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu, često se umivajte, češće perite kosu, veš perite češće ali ga ne sušite napolju, osim uveče, istresajte posteljinu, skloniti se iz okruženja u kome raste uzročnik alergije, 10 do 15 dana pre povećanja koncentracije alergena u vazduhu počnite sa terapijom.
