Jul mesec je pravi čas kada se beli luk vadi. Beli luk sa naših polja je sigurno najbolji za naša jela. Uvozni kineski lepo izgleda ali nema toliko suve materije kao naš beli luk, ukus je ono što daje prednost domaćem luku.
U našim uslovima veliki je broj populacija koje se gaje i to ozimih sa krupnom glavicom i malim brojem češnjeva i proletnjih sa visokim sadržajem suve materije, sitnim lukovicama, većim brojem češnjeva. Kod ove povrtarske kulture koja se gaji isključivo vegetativnim putem postoji stalni nedostatak deklarisanog sadnog materijala. Razloga za to ima više kao što je genotipska specifičnost, koja uslovljava potrebu za lokalnim sortama, mali koeficijent razmnožavanja, što određuje veliku količinu sadnog materijala, kao i korišćenje sadnog materijala samo u toku jedne sezone. Beli luk ispoljava veoma značajnu reakciju na uslove spoljašnje sredine, koja se ogleda u promeni niza osobina i o tome je neophodno voditi računa pri introdukciji sadnog materijala, morao bi da potiče pre svega iz sličnog geografskog područja. Prema temperaturi ima umerene zahteve.
Počinje da klija na 3-5 C, a optimalna temperatura za rast korena je 10 C, a nadzemne mase 16-18 C, češnjeva oko 20 C, a za dozrevanje lukovica oko 25 C. Ovakva biologija uslovljava ranu sadnju proletnjeg luka, jer se na nešto nižim temperaturama najpre formira koren, a posle na nešto višim temperaturama formira jaka lisna masa od čije veličine zavisi i veličina lukovica. Kasnijom sadnjom sa porastom temperatura dolazi do slabijeg formiranja korena, a samim tim i nadzemne mase, tj, manjeg broja i veličine listova što se odražava na veličinu čenova. Pri visokim proletnjim temperaturama, u početku grananja, centralni konus rasta kod ozimih sorti prelazi u fazi mirovanja pre nego što nastupi bočno grananje. Tako nastaje lukovica bez češnja.
Prema svetlosti ima izražene potrebe, tako da ga ne treba saditi na zasenjenim mestima. To je biljka dugog dana, što znači da formiranje lukovica nastaje pri dugom danu. Ovo je jedan od ograničavajućih faktora u širenju i gajenju sorata belog luka. Osetljiv je na nedostatak vlage. Kritični period je dve nedelje posle sadnje (period rasta korenovog sistema), intenzivni rast listova (maj) i početak formiranja čenova (do polovine juna).
Razmak sadnje belog luka uslovljen je krupnoćom čenova. U proseku sadnja se obavlja na razmaku 30-40 cm između redova i 8-10 cm u redu. Količina semena zavisi od krupnoće češnjeva i razmaka i u proseku se kreće kod proletnjeg 800-1200 kg/ha, a kod jesenjeg 1200-1600 kg/ha.
Nega useva sastoji se u međurednoj obradi, navodnjavanju, prihranji-vanju, zaštiti od bolesti, štetočina i korova. Međuredna obrada veoma povoljno deluje na stvaranje rastresitog gornjeg sloja zemljišta. Ovu meru je naročito važno primeniti rano u proleće kad kreće vegetacija. Rastresitost je bitna za razvijanje lukovica.
