Ne samo da bi ovaj jun mogao da bude jedan od najtoplijih u istoriji merenja kod nas, već bi u izostanku ambiciozne borbe protiv klimatskih promena, ovo mogao da bude samo uvod u ono što nas očekuje na sve zagrejanijoj planeti.
Kalendarski, leto nam je zvanično stiglo, 20. juna. Bio je to najduži dan u godini koji je trajao čitavih 15 sati i 35 minuta. A zajedno sa letom, a negde čak i u osvit juna, u Srbiju su stigle i paklene vrućine… Dan ranije, za skoro čitav jedan stepen Celzijusa, oboren je rekord za maksimalnu dnevnu temperaturu u Beogradu za ovaj datum: 2013. bilo je izmereno tada rekordnih 34,9 °C. Međutim, ove sada je bilo 35,8 °C. Istog dana u Novom Sadu registrovano je 36,4 °C, što je takođe novi dnevni rekord. Jug zemlje, tačnije Niš, bio je neznatno topliji (36,5 °C), ali to je i dalje daleko ispod rekordnih 39,5 °C, izmerenih davnog 19. juna 1952.
„Ako bismo gledali definiciju toplotnog talasa po kojoj bi trebalo da imamo niz od najmanje pet dana sa temperaturama znatno iznad proseka za određeni period godine, ovo bi bio zaista prvi toplotni talas ove godine u Beogradu i na području severne i zapadne Srbije”, kaže Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ). Kako navodi, u prvih dvadeset dana juna u nižim predelima zabeleženo je između osam (Požega, Palić, Sremska Mitrovica) i trinaest tropskih dana (Negotin, Zaječar, Leskovac). Kako nas i u narednim danima očekuju visoke temperature, prognozira se da će do kraja meseca, u većini nižih predela, biti između petnaest i dvadeset tropskih dana. „Ova brojka ne samo da je duplo veća nego u drugoj polovini dvadesetog veka kada se na mesečnom nivou dešavalo između pet i deset tropskih dana”, ističe naš sagovornik, „već je velika i za toplije mesece, jul i avgust.” Tokom čitavog meteorološkog leta (jun, jul i avgust), prema ranijim proračunima RHMZ-a, moglo bi da bude između 35 i 60 tropskih dana.
Ako mislite da su ovakvi uslovi ipak „normalni” za jedno leto, ono je tek počelo, a usled klimatskih promena, izazvanih sagorevanjem fosilnih goriva, vrelije je nego u prošlosti. „Ako pogledamo referentni period između 1961. i 1990. godine, srednje maksimalne dnevne temperature u Beogradu, merno mesto Vračar, bile su od 23 do 26 stepeni”, otkriva Slobodan Sovilj iz RHMZ-a. Dakle, aktuelne vrućine podigle su živu u termometru i preko 10 °C u odnosu na ono što je u našem glavnom gradu nekada važilo za uobičajene maksimume.
Sezonski bilten RHMZ-a koji pokazuje da je proleće 2024. bilo najtoplije u istoriji merenja kod nas, sa prosečnom temperaturom od 13,4 °C, što je za 2,3 °C više od normale. Možemo očekivati da će se i jun plasirati u vrhu najtoplijih. Prema preliminarnim podacima, ovog meteorološkog leta (jun-jul-avgust) moglo bi da padne 20-30% manje kiše nego inače. „Ovaj jun mogao bi da bude samo najava toplije budućnosti”, zaključuje Sovilj.
