Plamenjača napada listove, stabljiku i plodove paradajza, a ako nastupe povoljni uslovi za nedelju dana može da uništi ceo zasad. Kod crne pegavosti paradajza simptomi se javljaju na svim biljnim organima. Slede saveti kako da prepoznate ove bolesti, ali i kako da ih suzbijete.
Simptomi plamenjače se javljaju na svim nadzemnim delovima paradajza – listu, stablu, granama, zelenim i zrelim plodovima. Na lišću se javljaju krupne pege, svetlozelene i vodenaste, najpre od vrha lista ili oboda lista, pege se brzo uvećavaju, dok ceo list ne bude zahvaćen. U vlažnim uslovima po obodu pega, sa naličja lista, javlja se beličasta micelijska navlaka. Defolijacija i propadanje lista se dešava brzo, često za 10-14 dana. Zaraženi biljni delovi se smežuraju i sasuše. Obolela biljka izgleda kao vatrom spaljena, po čemu je bolest i dobila naziv „plamenjača”. Na plodovima se javljaju zelenkaste, vodenaste, mrke ili sive pege, koje se povećavaju dok ne zahvate ceo plod. Plodovi zahvaćeni parazitom su tvrdi, Kada je vreme vlažno u okviru pega formira se beličasta micelijska prevlaka. Saprofitni mikroorganizmi naseljavaju plod te nastaje vlažna trulež. Na stablu pege su ovalne, izdužene, u početku vodenaste, a kasnije mrko obojene. Prstenasto zahvataju stablo, ili obolele izdanke zbog čega delovi iznad pege venu i izumiru. Pri vlažnim uslovima javlja se beličasta micelijska prevlaka. Pojavi plamenjače pogoduje prohladno i vlažno vreme, učestale kiše i gust sklop biljaka. Obavezna je primena plodoreda i plodosmene, gajenje otpornih sorti, dezinfekcija pribora za rad, alata, mašina i dr., uklanjanje biljnih ostataka i njihovo spaljivanje, balansirana ishrana azotom, fosforom i kalijumom, potrebno je vršiti stalno provetravanje i plasteniku i regulisati temperaturu i relativnu vlažnost vazduha. Kada su u pitanju hemijske mere proizvođačima se preporučuje da zaštite svoj usev nekim od registrovanih fungicida vodeći računa o karenci preparata.
Kod crne pegavosti paradajza simptomi se javljaju na svim biljnim organima. Dolazi do paleži klijanaca – rasada u toplim lejama. Na listu su pege u početku sitne, nepravilnog oblika, a kasnije postaju manje – više okruglastog oblika, u prečniku su oko 1-2 mm. Često su okružene zonom žute boje usled razgradnje hlorofila Pege se najpre javljaju na donjem, starijem lišću. Slične pege sa ugnutim središnim delom javljaju se i na plodovima paradajza. One su 2-3 cm u prečniku i često u okviru pega imaju koncentrične zone, što je karakterističan znak bolesti. Pege se na zaraženom plodu prvenstveno javljaju oko peteljke. Tkivo u okviru pega često puca, što omogućava prodor saprofitnih mikroorganizama – gljiva i bakterija. Na stablu su pege ovalnog oblika i većih dimenzija od onih na plodu i listu. Mogu prstenasto da zahvate celo stablo, što se dešava često kod mladih biljaka (sl.6.). Parazit se prenosi zaraženim biljnim ostacima i semenom. Za suzbijanje crne pegavosti paradajza neophodna je primena agrotehničkih mera da bi se održala dobra vitalnost biljaka, pravilno djubrenje, izbalansirana ishrana NPK, dvogodišnji plodored i plodosmena, koristiti zdravo seme za sadnju, jer se parazit može prenositi zaraženim semenom, obavezna je dezinfekcija semena, dezinfekcija zemljišta i uklanjanje zaraženih biljnih ostataka. Širenju ove bolesti pogoduje toplo, vetrovito i kišovito vreme. Preporučuju se preventivni tretmani pre kiše preparatima na bazi bakra ili pri pojavi prvih simptoma.
