EU je konačno dala zeleno svetlo revolucionarnom Zakonu o obnovi prirode. U planu je obnavljanje 20% kopna i mora do 2030.
Na zasedanju ministara životne sredine Evropske unije (EU), održanom u Luksemburgu, konačno je usvojen revolucionarni Zakon o obnovi prirode. „Nemamo vremena da pauziramo zaštitu životne sredine”, poručio je belgijski političar Elan Meron. „Savet EU izabrao je da obnovi prirodu u Evropi štiteći na taj način njen biodiverzitet i životnu sredinu evropskih građana.”
U cilju ublažavanja klimatskih promena i posledica prirodnih nepogoda, Evropska komisija predložila je Zakon o obnovi prirode još u junu 2022. godine, a njegov fokus je na obnavljanju degradiranih prirodnih predela u EU. Konkretno, do kraja decenije teži seobnovi najmanje petine kopnenih i morskih područja na teritoriji zemalja članica, a do sredine veka treba da se obnove svi ekosistemi kojima je obnova neophodna.
Mada zaštita prirodnog okruženja deluje kao tema o kojoj bi svi mogli da se slože, put do konačne odluke bio je trnovit i neizvestan i obeležili su ga protesti poljoprivrednika koji traju od decembra prošle godine. Zemlje kao što su Italija, Švedska i Finska dugo su se protivile donošenju Zakona o obnovi prirode, dok je Mađarska svoju podršku predlogu povukla u martu. Sa druge strane, prema pisanju medija, Austrija je u poslednjem trenutku promenila svoj stav i dala zeleno svetlo ovom zakonu. A slično se desilo i sa Slovačkom, koja je tokom ključnog glasanja ipak podržala tekst uprkos ranije izraženim sumnjama u vezi sa predlogom.
Tako je Zakon o obnovi prirode naposletku usvojen tesnom većinom od dvadeset zemalja u kojima živi 66% stanovništva EU. Prag za usvajanje propisa kvalifikovanom većinom u Savetu, zakonodavnom organu zajednice koji čine ministri zemalja članica, iznosi 65%. Glavni argumenti za suprotstavljanje zakonu koji bi trebalo da zauzda višedecenijsko urušavanje ekosistema bile su brige oko uticaja na poljoprivredni sektor i standarda održivosti, ali i oko troškova same implementacije.
Ni pregovori u Evropskom parlamentu nisu bili lišeni nesuglasica. Donošenju Zakona o obnovi prirode opirali su se predstavnici Evropske narodne partije (EPP) desnog centra, najveće transnacionalne evropske političke stranke. Uprkos pobuni desnice, poslanici parlamenta podržali su u februaru kompromisni tekst zakona sa 329 glasova „za” naspram 275 glasova „protiv”.
Preko 80% staništa u EU u lošem je stanju, a prethodni napori da se priroda očuva nisu uspeli da preokrenu zabrinjavajući trend njenog uništavanja. Zakon o obnovi prirode trebalo bi da promeni situaciju nabolje. Regulativa pokriva širok spektar ekosistema, uključujući šume, travnjake, reke i jezera, a u morima – morsku travu, sunđere i korale. Kako navodi Savet, do 2030, prioritet za obnovu imaće zaštićena područja u mreži Natura 2000 koja zauzimaju oko 18% teritorije EU. Da bi se postigli zakonski utvrđeni ciljevi, zemlje članice moraju da unaprede najmanje 30% staništa, obuhvaćenih zakonom, iz lošeg u dobro stanje. Ali rad tu ne staje… Obnovljeni predeli treba da se zadrže u svom unapređenom obliku. Do 2050. procenat ekosistema, podvrgnutih obnavljanju, treba da se uveća na 90%.
