Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine, koji je danas stupio na snagu i kojim je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda, omogućiće srpskim proizvođačima preferencijalni pristup na tržište od 1,4 milijarde stanovnika, što bi, prema prognozama ekonomista, trebalo bi da poveća izvoz u ovu zemlju, a ovdašnja preduzeća uključi u kineske globalne lance snabdevanja.
Sporazum, kojim je obuhvaćeno 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih, potpisali su u oktobru 2023. u Pekingu ministri trgovine Srbije i Kine Tomislav Momirović i Vang Ventao, u prisustvu predsednika Srbije i Kine Aleksandra Vučića i Si Đinpinga. Predviđeno je da će, prvog dana stupanja Sporazuma na snagu, 60 odsto robe biti oslobođeno carina, u narednih pet do 10 godina još 30 odsto robe, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni. Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina do tada će godišnje imati umanjenu carinu za po 20 odsto, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada godišnje imati smanjenje carina od po 10 procenata.
Od 1. jula bez carine iz Srbije u Kinu pored ostalog moćiće da se izveze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije. Kompanije koje koriste pogodnosti predviđene Sporazumom moraju da dokažu da je više od 50 odsto vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi.
Ministar trgovine Tomislav Momirović ocenio je nedavno da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom možda najveća šansa za srpska preduzeća u poslednjih 25 godina i pozvao domaće privrednike da istraže mogućnosti Sporazuma i da iskoriste sve pogodnosti koje pruža za povećanje konkurentnosti, širenje poslovanja i povećanje izvoza. U Privrednoj komori Srbije smatraju da je početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najvažnija ekonomska vest za privredu Srbije u ovoj godini i veliki iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Kine koji imaju dinamičan rast u proteklih 10 godina.
U Srbiji se očekuje i da Sporazum pomogne uravnoteženje robne razmene, odnosno smanjenju postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanju pokrivenosti izvoza uvozom, a očekuje se istovremeno proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji i jačanje sveukupne privredne delatnosti, kao i promena percepcije Srbije kao mesta za investiranje.
Kina se nalazi među najznačajnijim ekonomskim partnerima Srbije i najvećim investitorima u srpsku privredu, koja je od 2014. do 2023. godine iznosila više od 5,5 milijardi evra, što je u tom periodu činilo 17,5 odsto svih investicija. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega je 1,2 milijarde činio izvoz iz Srbije. Prema podacima Privredne komore Srbije, na listi pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu bili su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, potom smrznuto goveđe meso i motori. Istovremeno, prvi na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju bili su kotlovi, pametni telefoni, portabl mašine, uređaji za klimatizaciju i obojeni lim. U Srbiji posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom i u njima je angažovano oko 20.600 radnika, a gotovo trećina stranih investicija u Srbiji prošle godine stigla je iz Kine. Pored Srbije ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.
