Spaljivanje žetvenih ostataka je izrazito štetno jer smanjuje plodnost zemljišta, utiče na snižavanje sadržaja organske materije i pogoršava strukturu zemlje.
Spaljivanje biljnih ostataka je praksa koju pojedini poljoprivrednici primenjuju na poljoprivrednom zemljištu nakon žetve ili berbe. Ipak, ona izaziva brojne štetne posledice po zemljište, životnu sredinu, klimu, a može dovesti i do ugrožavanja života ljudi, životinja i imovine. Radi zaštite poljoprivrednih imanja zabranjeno je spaljivati organske ostatke posle berbe ili žetve useva na poljoprivrednom zemljištu, što je regulisano i odlukama lokalnih samouprava.
Žetvene ostatke, kao komponentu koja poboljšava fizičko-hemijska svojstva zemljišta, ali i pozitivno utiče na njegova biološka svojstva, vlasnici zemljišta obavezni su da odgovarajućim agrotehničkim merama ili traktorskim oruđima unesu u zemljište. Odnosno, u slučajevima konzervacijske (redukovane) obrade zemljišta, da ih iskoriste kao pokrivač. Unošenje žetvenih ostataka u zemljište, odnosno njihovo usitnjavanje i korišćenje kao pokrov mora se sprovesti u što kraćem roku nakon žetve ili berbe useva.
Kod nas, kao i u EU, žetveni ostaci posle žetve strnih žita ne smeju se spaljivati na poljoprivrednim površinama. Spaljivanje je, izuzetno, dopušteno samo u cilju sprečavanja širenja široko prisutnih najštetnijih karantinskih biljnih bolesti ili suzbijanja karantinskih izuzetno prisutnih biljnih štetočina.
Sa druge strane, ostaci useva dobar su izvor hranljivih materija i važna su komponenta stabilnosti poljoprivrednog ekosistema. Naime, gubitak ugljenika iz zemljišta rezultira smanjenjem mikrobiološke aktivnosti, što dugoročno negativno utiče na ciklus hranljivih materija u zemljištu i sposobnost njegove detoksikacije. U žetvenim ostacima zadržano je oko 25 odsto azota (N) i fosfora (P), oko 50 odsto sumpora (S) i oko 75 odsto kalijuma (K) od njihove količine unesene kada se pomešaju sa zemljom. Spaljivanjem žetvenih ostataka nije moguće vatrom uništiti sve semenke korova, što treba imati na umu. Osim toga, lakša priprema zemljišta za narednu setvu i skraćivanje perioda setve, ne može biti opravdanje za paljenje, naročito strnjišta.
Paljenje žetvenih ostataka na velikim poljoprivrednim površinama prepoznato je kao važan faktor aerozagađenja. Zbog uticaja na smanjenje debljine zaštitnog ozonskog omotača dovodi do porasta koncentracije troposferskog ozona (tzv. fotohemijskog smoga) i povećanja broja letećih štetnih sitnih čestica u atmosferi.
