Fiskalni savet ocenio je da nacrt nove Fiskalne strategije suspenduje primenu opštih fiskalnih pravila do 2029. godine, što je loše za kredibilitet ekonomske politike Srbije.
U mišljenju koje je Fiskalni savet dostavio medijima ističe se da u nacrtu nove Fiskalne strategije za 2025. godinu Vlada Srbije odlaže početak primene opštih fiskalnih pravila do 2029. godine. „Ovako nagle promene najviših prioriteta fiskalne politike ne bi smele da se dešavaju i loše govore o kredibilitetu proklamovanih državnih politika i strateških dokumenata Srbije“, naglasio je Fiskalni savet.
Dodaje se da nacrt predviđa povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države. Navodi se da je prethodna strategija predviđala da će od 2025. do 2027. fiskalni deficit da se definiše u skladu sa opštim fiskalnim pravilima, što je značilo da će deficit iznositi najviše 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali su novom strategijom opšta pravila suspendovana i fiskalni deficit od 2025. do 2027. može da bude iznad 1,5 odsto BDP, odnosno u proseku 2,5 odsto BDP.
Ističe se da veći fiskalni deficit posledično vodi i većem javnom dugu u odnosu na prethodne projekcije, te da će prema novim projekcijama javni dug Srbije na kraju 2027. iznositi 50,5 odsto BDP, odnosno približno 47,7 milijardi evra, što je u odnosu na stare planove više za 2,5 milijarde evra. „Fiskalna i makroekonomska stabilnost Srbije ipak ne bi trebalo da budu ugrožene novim politikama koje donosi nacrt Strategije“, naveo je Savet. Dodaje se da planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 ofsto BDP i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, već je nešto niži od proseka, dok se javni dug ni prema novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP, te se očekuje blago smanjenje sa 52,3 odsto koliko je iznosio na kraju 2023. na 50,5 odsto na kraju 2027.
Ističe se da dugoročno fiskalna stabilnost Srbije presudno zavisi od kontrole penzija i plata u javnom sektoru i da po tom pitanju ne bi smelo da se prave improvizacije. Ukazuje se da iza povećanja fiskalnog deficita stoji planirana dodatna ekspanzija javnih investicija i da su izdaci za javne investicije povećane sa 6,7 odsto BDP u prethodnom planu na 7,4 odsto BDP u novom planu (oko 6,3 milijardi evra godišnje). Dodaje se da će investiciona politika države najvećim delom biti realizovana mimo standardnih procedura, što nosi određene slabosti i rizike. Fiskalni savet je istakao da bi ako realizacija javnih investicija bude manja od plana, trebalo ići na smanjenje fiskalnog deficita, odnosno na zaduživanje zemlje.
