U svetu raste tražnja ali i proizvodnja plodova borovnice. Trgovački lanci su po pitanju organoleptike, zdravstvene bezbednosti i pakovanja sve zahtevniji. Ko će opstati?
Borovnica je poslednjih godina postala pravi hit među voćarima u Srbiji. Njena visoka cena na tržištu, mogućnost izvoza i relativno stabilna potražnja privukli su mnoge poljoprivrednike da se preorijentišu na ovu kulturu. Međutim, poslednji podaci pokazuju pad izvoznih cena plodova borovnice, što postavlja pitanja o perspektivi ovog voćarskog sektora. Da li je i dalje isplativo investirati u uzgoj borovnice u Srbiji?
Proizvodnja borovnice u Srbiji beleži konstantan rast. Novi zasadi niču širom zemlje, a mnogo se ulaže u modernizaciju tehnologije uzgoja, korišćenje sistema za navodnjavanje i kontrolu kvaliteta plodova. Srbija poseduje idealne agroklimatske uslove za uzgoj borovnice, što je u velikoj meri doprinelo njenom širenju. Ipak, borovnica je zahtevna biljka, te je neophodno stalno istraživati i primenjivati inovacije u poljoprivredi kako bi se na najbolji način zadovoljili zahtevi tržišta. Jedan od glavnih izazova sa kojima se srpski proizvođači suočavaju jeste pad izvoznih cena borovnice. Razlog za ovu pojavu može se pronaći u nekoliko faktora. Pre svega, dolazi do zasićenja tržišta kada se u jednoj sezoni pojavi prevelika količina plodova. Globalno gledano, konkurencija je velika – zemlje poput Poljske, Španije, Holandije, a sad sve više i Kine, takođe investiraju u proizvodnju borovnice i snabdevaju svetsko tržište ogromnim količinama. Zanimljivo je da je u 2023. Maroko postao peti najveći dobavljač svežih borovnica za zemlje jugoistočne Azije, povećavši obim izvoza za 3,3 puta od 2019. Ovakva situacija utiče na pad cena jer veća ponuda smanjuje vrednost proizvoda. Situacija na svetskom tržištu borovnice pokazuje rastuću potražnju, posebno u zemljama Evropske unije, SAD-u i Kini. Potrošači sve više prepoznaju zdravstvene benefite borovnice, što povećava interesovanje za njenu kupovinu. Ipak, rastuća proizvodnja u globalnim okvirima drži cene pod kontrolom i sprečava njihovo drastično povećanje. To znači da proizvođači moraju dodatno ulagati u kvalitet kako bi zadržali konkurentnost i privukli pažnju kupaca. Zahtevi kupaca i trgovačkih lanaca takođe su sve složeniji. Potrošači očekuju visok kvalitet, svežinu i trajnost plodova. Posebna pažnja se posvećuje načinu uzgoja – sve je veća potražnja za organskom borovnicom, kao i za voće koje je sertifikovano prema različitim međunarodnim standardima. Trgovački lanci imaju stroge kriterijume kada je u pitanju skladištenje i transport borovnice kako bi krajnji proizvod stigao svež na police supermarketa.
Da li je uzgoj borovnice u Srbiji i dalje perspektivan? Iako trenutni pad izvoznih cena može da deluje obeshrabrujuće, perspektiva ove proizvodnje i dalje postoji. Ključ uspeha leži u prilagođavanju novim tržišnim uslovima i zahtevima. Proizvođači treba da se fokusiraju na podizanje kvaliteta, usvajanje održivih tehnologija uzgoja, i unapređenje post-harvest tehnologije kako bi se očuvala svežina plodova tokom transporta. Dodatno, diverzifikacija tržišta može biti jedan od rešenja – istraživanje novih izvoznih destinacija i direktan plasman potrošačima putem online kanala može da omogući bolje cene i stabilnije tržište. Takođe, udruživanje proizvođača u kooperative može značajno poboljšati pregovaračku moć i olakšati pristup inostranim tržištima. Perpektive za proizvodnju borovnice u svetu ostaju optimistične. Potražnja za ovom superhranom raste, a inovacije u uzgoju i distribuciji mogu dodatno doprineti povećanju proizvodnje i kvaliteta. Ipak, proizvođači moraju biti spremni na stalne promene i brzo prilagođavanje kako bi ostali konkurentni.Izvoz borovnice iz Srbije u 2023. godini iznosio je nešto više od 33 miliona evra. Posle potpisivanja sporazuma sa Kinom domaći proizvođači imaju šanse da na ovom voću ostvare veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih tržišta na svetu bez carine.
