Berba grožđa je počela, stono grožđe je već na trpezama. Određivanje zrelosti grožđa ima veliki značaj za obavljanje berbe onda kada njegov sastav i organoleptičke osobine najviše odgovaraju njegovoj nameni odnosno tehnološkoj upotrebi.
Od sastojaka grožđa posebno su značajni količina šećera i kiselina u njemu. Do pune zrelosti grožđa i dolazi onda kada se na kraju faze sazrevanja ustanovi da se u dva uzastopna merenja, u razmaku od dva do tri dana, šećer više ne povećava, a kiselina ne smanjuje, ili su te promene neznatne. Puna zrelost mesa bobica nastupa skoro redovno kasnije od fiziološke zrelosti semenki, naročito kod sorti poznijih epoha sazrevanja grožđa. Fiziološku zrelost karakteriše zrelost semenki koja nastupa onda kada semenke završe svoj razvoj. U vreme pune zrelosti pokožica bobica postaje tanja i elastična, primi aromu i boju svojstvenu sorti i pokrije se pepeljkom. Grožđe istovremeno sadrži najviše šećera i ima najveću težinu, a u šepurini nema skroba.
Ako se grožđe ne obere u momentu pune zrelosti, posle toga opada težina bobica. Ono se, međutim, ne bere samo u punoj zrelosti nego i pre, ili izvesno vreme posle toga, u zavisnosti od namene. Tehnološki je zrelo kada ima odgovarajuću tehnološku upotrebu. Različiti su kriterijumi određivanja zrelosti stonog i zrelosti vinskog grožđa. Stono grožđe, pored odgovarajuće količine šećera i kiselina mora da ima i lep spoljašnji izgled i prijatan ukus i miris. Na ukus najviše utiče odnos šećera i kiseline. U zavisnosti od toga podešava se i njegova berba, koja može da se obavi i pre nastupanja pune zrelosti. Grožđe namenjeno proizvodnji grožđanog soka obično se bere pre nastupanja pune zrelosti, naročito ako se upotrebljava grožđe vinskih sorti sa srednjim ili većim sadržajem šećera. Obrnuto, za proizvodnju suvog grožđa i prirodnih desertnih vina, grožđe se bere izvesno vreme posle nastupanja pune zrelosti – u prezrelom stanju (tako se relativno povećava procenat šećera isparavanjem jednog dela vode iz bobica).
Najbolja zrelost vinskog grožđa je onda kada daje odgovarajuću sirovinu za tip vina koji se želi proizvesti. Kod sorti čije je biološko svojstvo da nagomilavaju mnogo šećera u bobicama, a imaju manje kiselina, berba se može obaviti i pre nastupanja pune zrelosti grožđa. Ipak, grožđe vinskih sorti namenjeno proizvodnji vina, bere se najčešće u punoj zrelosti, pa u tom slučaju puna zrelost predstavlja i tehnološku zrelost. Berba vinskih sorti u punoj zrelosti grožđa je utoliko značajnija ukoliko se radi o sortama čije je biološko svojstvo da nagomilavaju manje šećera u bobicama i ukoliko su manje povoljni uslovi sredine i godine za to. Najbolje je da berba počne ujutru čim prestane rosa. Ako je suviše visoka temperatura, prekida se oko podne i nastavlja posle podne sve dok uslovi dozvoljavaju da se ona normalno izvodi. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U tim slučajevima beru se samo zdravi i zreli grozdovi, samo prezreli grozdovi ili samo grozdovi čije su bobice napadnute plesnima. Kod nas se berba vinskog grožđa uglavnom obavlja ručno. Od alata koriste se noževi i makaze. U zavisnosti od prinosa grožđa, krupnoće grozdova i organizacije berbe po hektaru, za ručnu berbu potrebno je angažovati 30 do 50 radnika. Jedan berač, u toku jednog radnog dana, može obrati 300 do 600 kilograma grožđa.
