Fiskalni savet Srbije preporučuje Vladi Srbije da dozvoljenu upotrebu budžetske rezerve odmah ograniči na tri odsto budžetskih prihoda, a u srednjem roku na dva odsto prihoda, ukazujući i da se budžetske rezerve ne prikazuju dovoljno transparentno, pa poreski obveznici često ostaju uskraćeni za informaciju o nameni ovih sredstava.
Analiza Fiskalnog saveta pokazala je da se budžetska rezerva u Srbiji preširoko koristi, za namene koje nisu u duhu tog instrumenta, pa bi prvi korak u rešavanju tog problema bilo zakonsko umanjenje dozvoljenog iznosa koji se može preraspodeliti na ovaj način. U kratkom roku moguće i lako izvodljivo je da se veličina tekuće budžetske rezerve umanji sa sadašnjih četiri odsto budžetskih prihoda na tri odsti, a u srednem roku, poželjno je dodatno umanjiti na dva odsto budžetskih prihoda. Ograničenje od dva odsto zapravo ne bi bilo presedan za Srbiju, jer je upravo to važilo pre izmena Zakona o budžetskom sistemu iz 2015. i 2016. godine, podsetio je Fiskalni savet.
Specifičnost budžetske rezerve je i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda – zbog čega je namena ovih sredstava nepoznata. U periodu 2018-2022. godine pobrojali smo oko 700 miliona evra potrošenih na ovakav način, a stvarni iznos zapravo je još veći od toga, jer nedostaju svi podaci, ukazuje se u analizi.
Da li je moguće da bezbednosne i druge osetljive potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih, jer je kuriozitet poverljive upotrebe budžetske rezerve to da svega trećina tih sredstava odlazi na bezbednosni sektor – Ministarstvo odbrane, MUP i BIA, predočio je Fiskalni savet. Ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, trošili su drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta.Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja, u manjem iznosu, odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade.
Čak i rešenja koja nemaju oznaku poverljivosti često nisu dovoljno transparentna, navodi Fiskalni savet i ističe da se u obrazloženju upotrebe budžetske rezerve neretko se pojavljuju samo generičke rečenice. Međunarodna praksa potvrđuje da u Srbiji postoje najmanje tri problema sa upotrebom budžetske rezerve, a to su preveliki obim sredstava koje Vlada može da preraspodeljuje mimo osnovnih mehanizama budžetske kontrole, potom ne postoje ograničenja u načinu upotrebe sredstava iz tekuće rezerve, dok je treći problem vezan za nedovoljnu transparentnost i loše izveštavanje.
Međunarodna preporuka je da Vlada Srbije redovno, sadržajno i u standardizovanom formatu izveštava zakonodavnu vlast i poreske obveznike o izvršenim promenama na budžetskim aproprijacijama – što se u Srbiji ne dešava, navodi se u analizi. Fiskalni savet ističe i da je usvajanje rebalansa budžeta po hitnoj proceduri važan kanal preko kog Vlada Srbije vodi fiskalnu politiku, bez dovoljne participacije građana.
U proteklih pet godina, od 2019. zaključno sa 2023. godinom, Srbija je usvojila čak sedam rebalansa republičkog budžeta, konstatovao je Savet.
