Lavanda u Srbiji nije više retkost. U Vojvodini se odomaćila lavanda jer je pogodno podneblje za uzgoj, neke sorte mogu da izdrže temperature i do minus 30 stepeni celzijusa.
Lavanda razvija snažan korenov sustav sa velikim brojem žila. Neke žile prodiru duboko u zemlju i postižu dubinu i radim 4 m. Koren je vrlo jake usisne moći. Nadzemni deo se sastoji od brojnih stabala koje doze visinu 50-80 cm. Grane u donjem delu su drvenaste dalje su zeljaste i završavaju se cvastima. Lišće i grane su obrasle srebrnastim maljama tako da cela biljka ima sivozelenu boju. Listovi su naspramno poređani na stablu. Neke forme razvijaju više lišća, neke manje.
Cvetovi su sitni, sakupljeni u klasoliku cvast, raspoređeni u 5-9 pršljenova na vrhovima grana. Boja cvetova može biti: bela, svetloplava, plavoljubičasta pa sve do tamnoljubičaste. Od početka cvetanja do punog cvetanja prođe 20-25 dana a do kraja cvetanja 30-35 dana. Uglavnom cvetovi lavande imaju plavoljubičastu boju. Seme je sitno, crne boje i sjajno. Biljka je otporna na mrazeve, podnosi mrazeve i -30 stepeni. Vegetacija biljaka počinje već pri temperaturi zraka od 9 stepeni (obično je do prvih pola godine). Lavanda je vrlo otporna i prema suši. Moćan korenov sistem otpornosti prema niskim temperaturama i suši znači da se može lavanda uspešno koristiti u zemljištu od erozije.
Lavanda je biljka toplih krajeva koja ima velike potrebe za svetlošću i toplotom. Uspešno se nalazi i kod nas na nižim terenima od 150-300 m gdje proizvodnja pokazuje zadovoljavajuće rezultate. Zasade lavande treba podići na južne neovisne i od vetra zaštićenim ekspozicijama. Uspeva na svim zemljištima, samo ako ima dovoljno kalcijuma. Najviše joj pogoduju laka propustljiva i krečna zemljišta. Zemljišta na kojima uspevaju vinova loza odgovaraju i lavandi, kao višegodišnja vrsta na istom zemljištu ostaje više godina pa se ne uvodi u plodored. Veoma je osetljiva na korove, posebno dok je mlada.
