Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović nedavno je ocenio da je sigurnost u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda od velikog, ako ne i presudnog, značaja za srpski agrar.
“Pre svega, mora da se sredi stanje u poljoprivredi. Naši proizvođači nisu spremni da se bave procenama. Takođe, postavlja se pitanje – kako možemo da obećavamo nešto što nemamo? Mi svega imamo malo. Na primer, junetinu proizvodimo u količinama od 76.000 tona. Šta će to zemljama kao što su Kina, Egipat ili Rusija? Srbija nema likvidnost niti veličinu tržišta da bi se uspostavilo fjučers tržište”, ističe agroanalitičar Branislav Gulan. Promene cena žitarica na svetskom tržištu reflektuju se i na Srbiju, a oscilacije se mogu očekivati i u narednom periodu usled klimatskih promena koje imaju uticaj na obim proizvodnje.
Na osnovu stanja useva, u Srbiji se na površini od oko 625.000 hektara očekuje proizvodnja pšenice od 2.901.000 tona, što je za 15,9 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj 2023. godini, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Treba istaći da je godišnje za ishranu, robne rezerve i semensku proizvodnju potrebno najviše oko 1,6 miliona tona pšenice. Dakle, u ovoj proizvodnji, i pored toga što je na 625.000 hektara bilo čak 60 odsto površina zasejano nekvalitetnim semenom „tavanka“, u Srbiji će biti obezbeđeno dovoljno pšenice za ishranu stanovnika.
“Može da se dogoditi da nema dovoljno tvrdih sorti za poboljšanje kvaliteta, kao što je bilo i proteklih godina, ali te količine od oko 30.000 tona se uvezu. To se događalo, kada nije bilo takvih sorti pšenice na poljima Srbije, pa smo iz susedne Mađarske uvozili poboljšivače”, objašnjava agroanalitičar Branislav Gulan. On dalje ističe da je za domaće potrebe dovoljno proizvesti pšenicu i na površini od 300.000 hektara. Bitno je istaći da je, prema analizi Petra Radića, saradnika u Zadružnom Savezu Srbije, proizvodnja pšenice po hektaru u Vojvodini 2024. godine koštala oko 169.000 dinara po jednom hektaru ili nešto više od 29 dinara po kilogramu, što znači da su svi proizvođači sejali sa gubicima.
“Utehu imaju samo oni koji su pšenicu sejali zbog plodoreda, jer je to od njih zahtevalo iskustvo i nauka. Takođe, očekuje se i kod proizvodnje malina smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 4,7 odsto, a kod višanja za 5,5 odsto”, kaže Branislav Gulan.
U poređenju sa prethodnom godinom, u prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 odsto), šećerne repe (za 12,4 odsto), suncokreta (za 3,4 odsto) i soje (za 3,8 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), proizvodnja pšenice je veća za 2,4 odsto, dok je kod zasejanih površina više šećerne repe (za 3,3 odsto), soje (za 5,9 odsto) i suncokreta (za 15,9 odsto), a manje kukuruza za 2,3 odsto.
