Politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo u Srbiji i dalje je na visokom nivou, navodi se u izveštaju Evropske komisije o vladavini prava u kom se izražava zabrinutost za bezbednost novinara u Srbiji, kao i sumnja u nezavisnost REM-a i javnih servisa.
U izveštaju se podseća da srpski pravosudni sistem poslednjih godina prolazi kroz suštinsku reformu. Implementacija ustavne reforme za jačanje nezavisnosti pravosuđa je, kako navodi EK, u toku, a trebao bi da uslede izmene zakoni za njeno sprovođenje. U izveštaju se konstatuje i da je politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo u Srbiji i dalje na visokom nivou. Dodaje se i da u Srbiji još uvek ne postiji sveobuhvatan sistem upravljanja sudovima koji povezuje predmete preko sudova i tužilaštava. Konstatuje se i pozitivan trend kada je reč o efikasnosti u parničnim, privrednim i krivičnim predmetima , dok postoje ozbiljni izazovi kada je reč o upravnim predmetima i ustavnim žalbama. EK podseća i da je Srbija usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2023-2028, ali da je prateći Akcioni plan još uvek na čekanju. Srbija, kako se navodi, ima pravni okvir za borbu protiv korupcije, ali nedostaci postoje u praksi. EK poručuje da je potrebno uspostavljanje čvrste evidencije o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou. Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje nema dovoljno osoblja i postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage o korupciji na visokom nivou, upozorava se u izveštaju EK. Nedostaci postoje i kada je reč o imovinskim kartama funkcionera i finansiranju političkih partija. Uredba o lobiranju je ograničena po obimu, a srpsko zakonodavstvo o zaštita uzbunjivača još uvek nije usklađeno sa pravnim tekovinama EU. EK ističe i da su javne nabavke u Srbiji oblast visokog rizika od korupcije, posebno u pogledu nekoliko slučajeva koji su izuzeti iz Zakona o javnim nabavkama.
U izveštaju EK se podseća da su medijski zakoni izmenjeni 2023. kako bi se uskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Međutim, potrebne su dalje izmene za punu usklađenost, ističu iz EK. Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kako se navodi, ne ispunjava u potpunosti svoj mandat zaštite medijskog pluralizma i profesionalnih standarda, a postoji i ozbiljna zabrinutost u pogledu nezavisnosti tog tela. Podseća se i da Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, prati poštovanje Novinarskog kodeksa u štampanim medijima u Srbiji. Mere u vezi sa transparentnošću vlasničke strukture u medijima i oglašavanjem iz državnim resursima, koje su predložene u Medijskoj strategiji, tek treba da se u potpunosti implementiraju, podseća EK. Imajući u vidu pritužbe o pristrasnosti javnih servisa, trebalo bi rešiti pitanja njihove uređivačke autnomije i pluralizma, poručuje se u izveštaju.
Ističe se i kako se novinari u Srbiji i dalje suočavaju sa čestim odbijanjem institucija i funkcionera da obelodane informacije od javnog značaja ili od njih uopšte ne dobijaju odgovore. Bezbednost novinara u Srbiji je, kako se dodaje, i dalje je izvor zabrinutosti kako rastu pritisci na njih zloupotrebom podnošenja tužbi pred sudovima. EK se u izveštaju osvrće i na rad srpskog parlamenta, posebnu ističući njegova ograničenja kada je reč o efikasnosti, autonomiji, transparentnosti, donošenju zakona i nadzoru izvršne vlasti.U izveštaju se navodi kako je potebno dalje jačanje javnih rasprava u Srbiji. Podseća se da su četiri mesta u Ustavnom sudu i dalje upražnjena, kao i da postoje tri nezavisna tela koja štite osnovna prava (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), ali se njihove preporuke ne ispunjavaju uvek. Dodaje se i kako organizacijama civilnog društva nedostaje okruženje koje omogućava njihovo osnivanje, rad i finansiranje.
