Sveta velikomučenica Marina − Ognjena Marija bila je hrišćanska rimska svetiteljka iz trećeg veka. Slavi se u pravoslavnoj, katoličkoj, i u anglikanskoj crkvi.
Budući da se svetkuje usred leta, u srpskoj tradiciji Ognjena Marija ubraja se u red ognjevitih svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima.
Marina je rođena u Antiohiji, u porodici mnogobožačkog sveštenika Jedesije. O Isusovom životu slušala je od svoje dadilje, pa se još kao devojčica zarekla da će mu zavetovati život i da se neće udavati. Njena odluka razbesnela je Jedesiju, koji zatim ćerku odvodi kod lokalnog namesnika Olimvrija na pokoru. Marina odbija Olimvrijevo naređenje da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista. Odbila je i njegovu ponudu da mu bude supruga. Podvrgnuta je raznim mučenjima, ali je još neko vreme ostala u životu. Izbavila se od davljenja u vodi, a rane od spaljivanja na vatri tajanstveno su se iscelile dok je ležala u tamnici. Olimvrije je na kraju naredio da joj odseku glavu mačem. To se desilo oko 270. godine, kada je svetiteljka imala samo šesnaest godina. Njeno stradanje preobratilo je u hrišćanstvo oko 15.000 ljudi. Danas se njena ruka čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu. Jedan deo njenih moštiju čuva se i u Albaniji, u selu Langa, iznad Ohridskog jezera, u manastiru Svete Marine. Posvećen joj je manastir Klisina, i mnoge druge crkve (Crkva Svete Velikomučenice Marine u Skorici, Crkva Svete Marine u Marini…).
Ognjena Marija uživa strahopoštovanje kod Srba. Nevelikom broju domova ona je krsna slava, najčešće uzeta kao zavet, zbog izbegavanja nesreće ili zbog zaštite od letnjih oluja. Verovanje kaže da se na ove dane ne sme raditi u kući ili u polju, kako se na letinu ne bi navukao njihov gnev.
