Video nadzor u Srbiji često se koristi u suprotnosti sa zakonima o bezbednosti i zaštiti podataka, pokazala je analiza Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Od kupovine kamera za prepoznavanje lica za škole do stanara koji mogu uživo da posmatraju ulaz u svoju zgradu na TV-u, stručna analiza pokazala je da je upotreba video nadzora u Srbiji izmakla kontroli i da često krši i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o privatnom obezbeđenju. „Jedan od najčešćih problema je nepravilno postavljanje kamera ili uopšte postavljanje kamera bez prethodno urađene procene rizika i plana bezbednosti“, kazala je Mila Kisić, pravnica sa sertifikatom u oblasti zaštite ličnih podataka. Ona je istakla da nasumično postavljanje kamera ne samo da nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, nego nije ni u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
Ovi zakoni su na snazi u Srbiji već nekoliko godina, ali stručnjaci su primetili da se često ignorišu. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju iz 2018. godine u Srbiji, pre postavljanja sistema za obezbeđenje, u koje spada i video nadzor, kompanija mora da sprovede procenu rizika i izradi plan bezbednosti. Međutim, analiza javnih nabavki pokazuje da čak i javne institucije i firme još uvek raspisuju tendere za procenu rizika tek posle nabavke opreme za obezbeđenje. Među njima je i kompanija Infrastruktura železnice Srbije, koja je 2022. godine raspisala tender za usluge obezbeđenja na novoj brzoj liniji Beograd – Novi Sad. Kada su ponuđači pitali da li je sprovedena procena rizika, kompanija je odgovorila da će to učiniti u toku godine, pokazuje dokumentacija objavljena na Portalu javnih nabavki.
Prema rečima stručnjaka, drugi rizik leži u neadekvatnom skladištenju i zaštiti podataka prikupljenih video nadzorom. Zakon o privatnom obezbeđenju navodi da se snimci čuvaju 30 dana, dok Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zahteva sprovođenje niza organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera kako bi se sprečio neovlašćeni pristup ili zloupotreba.
Pravnica Mila Kisić navela je da ipak često dolazi do zloupotreba, pa u praksi često vidimo neovlašćeno preuzimanje i deljenje snimaka, ali i upotrebu video zapisa u svrhe koje nisu prvobitno predviđene. „Iako je video nadzor koristan alat za zaštitu imovine i lica, njegova njegovo protivpravno korišćenje može ozbiljno da ugrozi privatnost podataka o ličnosti i zato je od suštinske važnosti da svi rukovaoci pažljivo planiraju, implementiraju i nadziru sisteme video nadzora, kako bi bili sigurni da osim što štite svoje poslovanje, štite i prava pojedinaca na privatnost”, dodala je Mila Kisić.
