Uljana repica predstavlja važnu ratarsku kulturu u domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji. Setva uljane repice se bliži a u nastavku ćete saznati sve o setvi ove uljarice do najsitnijih detalja ali i o greškama prilikom proizvodnje te kulture.
U agroekološkim uslovima Srbije, setva uljane repice najčešće se odvija u optimalnom roku koji je između 25. avgusta i 20. septembra. Potrebno je poštovati optimalan rok setve kako bi se izbegle komplikacije koje mogu nastati prilikom prerane setve ili prilikom prekasne setve. Prilikom prerane setve naročito kod onih genotipova sorti, hibrida koji su selekcionisani u drugačijim uslovima gde su jeseni nešto oštrije i zima nastupa ranije, može dovesti do toga da biljke budu prebujne i pređu u generativnu fazu, a kod prekasne setve da biljke nisu dovoljno razvijene, nemaju sakupljeno dovoljno hranljivih materija i nije došlo do završetka procesa kaljenja, te da takve biljke u zimu ne uđu dovoljno spremne, i da postoji i u jednom i u drugom slučaju opasnost od izmrzavanja.
Uljana repica iako najbolje uspeva na plodnim, dubokim, humusnim zemljištima karbonatnog tipa, može da uspe i na onima nešto lošijeg kvaliteta, gde slično suncokretu daje rentabilnije prinose od mnogih drugih ratarskih biljnih vrsta. Prilikom izbora parcele treba voditi računa da zemljište nije suviše glinovito odnosno da se ne stvara jedan nepropusni sloj zadržavanja vode jer uljana repica ne trpi dugo da joj koren bude bez vazduha. Isto tako obratiti pažnju da zemljište nije previše porozno odnosno da ne dolazi do brzog gubitka vlage.
Osnovna obrada zemljišta vrši se dve do tri nedelje pre setve uljane repice čime se zemljište sprema u jednu dobru sitnomrvičastu strukturu, što je potrebno jer uljana repica ima sitno seme koje se seje na dubini od 1,5 do 2 centimetra te mu treba omogućiti dobre uslove za jednovremeno klijanje i nicanje što je jedna od krucijalnih faza u razvoju uljane repice. Nakon osnovne obrade odmah zatvoriti brazdu, i onda ide setvospremiranje pre setve, tu se unose neki od herbicida potrebnih ako je zemljište zakorovljeno.
Proizvođači ne smeju dozvoliti da se na površini zemljišta formiraju grudve koje onemogućavaju pravilno klijanje i nicanje i sprečavanju dobro iskorišćavanje vlage za koju vrlo dobro znamo da često krajem avgusta i početkom septembra bude u deficitu. Ako se preduboko seje, klijanac možda neće imati dovoljno snage da izađe na površinu, ako je pak preplitko dolazi do isušivanja samog površinskog sloja, gubi se vlaga i seme ostaje na površini i tako ima problem kasnije u klijanju, nicanju, ukorenjavanju, a može se desiti da takvo seme i ne klija.
Preporučena gustina za hibridne sorte je između 500 000 i 550 000 biljaka po hektaru, dok je kod linijskih sorti taj broj nešto veći – između 600 000 i 750 000 biljaka po hektaru. Treba voditi računa da se broj biljaka prilagodi uslovima setve. Nakon setve vrlo je važno obezbediti dobar kontakt semena i zemljišta, što mnogi proizvođači zaborave i ne primene oruđa koja su namenjena za to, na primer različite valjke. Treba obratiti pažnju da zemljište ne bude prevlažno pa da se ne desi stvaranje pokorice, sve treba prilagoditi uslovima proizvodnje, samom zemljištu, pa onda i onim resursima kojima raspolaže gazdinstvo.
