Nema odmora u bašti ni tokom vrućeg avgusta. Budite spremni da ćete, šta god sejali i sadili, morati redovno da zalivate, a po potrebi i zasenite visoke temperature koja je najproblomatičnija iznad 35°C.
U prvoj polovini meseca još uvek možete posejati mahune, kornišone i razne tikvice. Gledajte da su rane sorte koje imaju kraću vegetaciju, do 60 dana jer je reč o povrću osetljivom na mraz. Osim toga, seju se blitva, spanać (kod spanaća pričekajte da prođu velike vrućine jer će inače odmah ići u seme), šargarepa, peršun, razne salate kao što su radič, endvija, matovilac, rukola, kineski kupus i praziluk i luk srebrnjak.
U avgustu se sade kupusnjače uz konstantno navodnjavanje. Dakle, u zemlju idu karfiol, kupus, kelj, prokelj, brokoli, raštan, keleraba. Sade se i salate kao što su radič i endivija koje trpe više temperature. U drugoj polovini meseca se sade praziluk i luk ljutika.
Uz redovno zalivanje vodom koja rano ujutru može biti hladna, a uveče mlaka, posađene, ali i druge biljke koje uzgajate, zaštitite novim slojem malča. Po potrebi ih zaštitite od sunca agrotekstilom ili mrežom. Redovno kontrolišite štetočine, jer su ovog meseca na svom vrhuncu. Posebno pazite na posađene kupusnjače koje će napadati buhač, kupusni moljac i nezaobilazne smrdibube. Nakon što su mahune i krastavci koje ste sejali proletos dali svoje, počupajte ih i prekopajte zemlju. Na mesto mahuna možete posejati krastavce ili tikvice. Sada je i vreme za prikupljanje semena paradajza. Uzmite ga iz najboljeg, zrelog ploda. Fermentacija semena sa pulpom je najbolji način čuvanja. Osim paradajza, sada možete sakupljati i druga semena. Pazite da ih uzimate tokom suvih i sunčanih dana. Pre čuvanja ga prosušite i čuvajte u papirnim vrećicama ili teglicama. Dobro ga obeležite da ne bi bilo čuda dogodine.
Ovog meseca možete brati lekovito bilje za sušenje kao što su žalfija, melisa, nana, lavanda i druge.
