Skup u Loznici, za jedne pomen žrtvama „Oluje” za druge „litijumski kontramiting“ je održan a na njemu: i traktora i motora (?), „muškaraca koje u boksu tuku žene”, velikih pobeda, boljih života, moćnih „oruđa i oružja”, nezapamćenog razvoja zemlja (+ RS đuture), „njihovih” medija i naših Krajišnika, velelepnih stadiona… Na početku svog obraćanja predsednik Vučić je najavio da će o „najvećem etničkom stradanju od Drugog svetskog rata”, „tragediji i nesreći”, „najvažnijoj stvari koju imamo početkom svakog avgusta”, „izgubljenim ljudima, kućama, ognjištima i deci” da kaže „poneku reč”. Tako je i bilo – „poneka reč” o „tome” i „njima” a mahom o drugim stvarima. Šta smo mogli da čujemo u Vučićevom obraćaju u Loznici pitali smo istoričara Milana St. Protića.
„Odavno ja više njegove govore ne slušam jer su svi isti, kao da su samo preštampavani od jednog do drugog. Ta naša nesreća sa Jasenovcem i pogromom Srba u Drugom svetskom ratu do te mere je zloupotrebljavana poslednjih decenija od ove vlasti i predsednika ove države posebno da to sad izaziva kontraefekat kod ljudi i da posle svega što se desilo u ratovima 90-ih godina se na taj način to prikazuje u ovoj zemlji i buduće generacije pljuju tom mržnjom prema drugome bez samokritike i samospoznaje je karakteristika ove vlasti i nastaviće se“, kaže Protić.
