Afrička klima podjednako je naudila i kukuruzu i soji. Ima ratara koji već skidaju oba useva sa polja jer je lisna masa kukuruza suva, klipovi mali i poluprazni, a soja mada se još zeleni i ima mahuna u njima nema zrna.
I za kukuruz i za soju važi da se neće popraviti u narednom periodu ukoliko se klima promeni, padne kiša i zahladi. Zato se paori koji se bave samo suvim ratarenjem pripremaju za žetvu, a oni koji imaju i stoku krenuli da siliraju kukuruz, kako bi izvukli bar neku korist od ovogodišnje setve.
Na području Subotice već desetak zemljoradnika silira kukuruz – usitnjavaju biljnu masu koja može da posluži u ishrani goveda. Tako je i u drugim delovima Vojvodine, jer se sve više se prepoznaju prazne njive na kojima je do skoro bio kukuruz. – Kukuruz je skoro suv, a klipovi veličine fićoka, sa malo zrna i mada takav nije bogat hranivima, može da bude od koristi kao hrana krupnoj stoci kada se u masu doda koncentrat ili kukuruz kojeg ima u silosima od lane – kazao je poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš za Dnevnik. – Velike vrućine bez kiše donele su ove godine nezapamćenu štetu, koja je na nekim poljima sasvim ili do sada 50 odsto. Zato se može očekivati da u narednom periodu stočna hrana bude skupa.
Agronom u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Bačkoj Topoli Radomor Šuša naveo je da se kukuruz suši i svakim danom je sve lošiji. – Afrička klima bez padavina napravila je veliku štetu kukuruzi i nema izgleda da će se izvući ukoliko u narednom periodu bude kiše i niže dnevne temperature, bez obzira na vreme setve i hibride. I soja je u lošem stanju, ima mahuna ali nema zrna, i svakim danom je, pri velikoj toploti i bez kapi vode, sve suvlja -kazao je Šuša.
Dr Goran Bekavac sa novosadskog Insituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je da nije za siliranje kukuruza jer suv rod nema nikakvu nutritivnu vredost. Smatra da će žetva krenuti već polovinom avgusta, ukoliko do tada visoke dnevne temperature sasvim ne sprže biljke, jer su suvi listovi kukuruza vreli kada se dodirnu oko 14 časova. – Oni koji su sejali rane hibride još mogu da se nadaju nekavom prinosu, ali se ne usuđujem da kažem koliko se može očekivati da bude kukuruza u proseku po hektaru. Za domaće potrebe treba nam oko četiri miliona tona kukuruza – naveo je on.
Zemljoradnik iz Bačkog Gradišta na području opštine Bečej Predag Zarić u žetvu kukuruza krenuće već naredne sedmice, čim remontuje kombajne. Nemam stoke i neću ga silirati, već žeti – kazao je Zarić. – Očekujem male prinose jer su klipovi mali, poluprazni, bez zrna. Ove godine bićemo u debelom minusu i verovatno mnogi od nas će ili otkazati obradu zemlje u arendu ili će znatno sniziti zakup tuđih njiva.
