Kajsija je sve manje zastupljena kao voćna vrsta. Više nema mnogo velikih voćnjaka, a i na okućnicama nije više mnogo prisutna, najviše zbog apopleksije, odnosno, odumiranja stabala i prolećnih mrazeva. Ipak, oni koji ne žele da se odreknu uzgoja ove kulture, ako žele da obave rezidbu, najbolje je da to obave nakon berbe.
Kajsija je jedna od najzdravijih voćaka jer je puna vitamina A, C, E i K, kao i vitamina B kompleksa. Takođe je bogata kalijumom. Iako se u literaturi može pronaći da se rezidba kajsija može obaviti u tri navrata, pre cvetanja, krajem maja i nakon berbe, galopirajuće klimatske promene dovele su do toga da bi prva rezidba trebalo da se izbegne, najviše zbog poznih prolećnih mrazeva. Visoke temperature tokom zime, već u februaru znaju da ubrzaju početak vegetacije, a time i cvetanje kajsija do kojeg dolazi već u trećem mesecu. Njeni lepi, tamno-crveni cvetovi, osetljivi su na temperature od -1 stepen i vrlo često se dešava da, naročito poslednjih godina, roda skoro da ne bude. Breskve, koje malo kasnije cvetaju, nekada se izvuku što se tiče šteta od mrazeva. Dakle, rezidba kajsija pre cvetanja samo ubrzava ovaj proces i zato bi bilo dobro da se preskoči.
Druga rezidba, počinje krajem maja i početkom juna. Poželjnija je da se uradi jer se stabla oslobađaju viška grana. Obavlja se tako da se uklone vodopije iz unutrašnjosti krošnje, a oni koji se ostave trebalo bi da se skrate na 1/3 dužine, eventualno jednu polovinu. Na ovaj način, ako plodovi prežive mrazeve, biće krupniji i manje podložni razvoju bolesti, naročito šupljikavosti, koja napada i plodove u vidu sitnih crvenkastih pega. Na umu treba imati činjenicu da krošnja mora da ima dovoljno svetlosti. Zato su najbolji uzgojni oblici vaza, piramida i vretenasti žbun. Na vrhu ne treba ostavljati dugačke grane da ne bi zasenile donje, što nakon nekoliko godina dovodi do njihovog sušenja, a sve zbog nedostatka svetlosti.
Treća rezidba može da se obavi u avgustu i septembru i predstavlja završetak prethodne. Kod sorti koje se oberu tokom juna može odmah da se uradi. Uklanjaju se eventualno oštećene grane koje mogu biti ulaz za patogene. Prilikom rezidbe, bez obzira kada se radi, rezovi bi trebalo da idu ukoso, na gore, da bi došlo do slivanja vode niz rez, a time i teže pojave bolesti.
Kajsija se inače bere već od juna pa do kraja avgusta, zavisno od sorte. Obavezno je da se, prilikom rezidbe, obavlja i česta dezinfekcija makaza. Nije dobro prihranjivati sa azotom stabla nakon rezidbe, jer se može desiti da se, ako bude suše, azot ne razlaže. Ako nastupi kišni period, tokom jeseni dolazi do produženog rasta grančica i listova koje mogu da se smrznu, u slučaju nižih temperatura početkom novembra. Od novembra, stabla se prihranjuju đubrivima sa više fosfora i kalijuma, a azotna se bacaju posle cvetanja.
