Međunarodni dan mladih obeležava se svake godine 12. avgusta, zahvaljujući rezoluciji koju je 1999. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, prihvativši preporuku Svetske konferencije za mlade.
Cilj obeležavanja ovog datuma je da se skrene pažnja međunarodne zajednice na probleme, kulturna i pravna pitanja omladine, učenika i studenata. S tim u vezi, svake godine Međunarodni dan mladih nosi snažnu poruku, a ove godine ona glasi „Od klikova do napretka: Digitalni putevi mladih za održivi razvoj”, koja naglašava ključnu vezu između digitalizacije i ubrzanja napretka ciljeva održivog razvoja , ističući primarne doprinose mladih u ovom transformativnom procesu.
Ne postoji univerzalno prihvaćena međunarodna definicija starosne grupe mladih. Međutim, u statističke svrhe, Ujedinjene nacije, bez prejudiciranja bilo koje druge definicije koje su dale države članice, deklarišu kao „mlade“ osobe između 15 i 24 godine. Vodeći se tim merilima, današnja statistika kaže da u svetu živi oko 1,2 milijarde onih koji pripadaju toj starosnoj grupi, što čini 16 % svetske populacije. A predviđanja su da će do 2030. godine, broj mladih porasti za oko sedam odsto, te da će ih biti oko 1,3 milijarde. Kako mladi u svetu sve više zahtevaju pravdu, jednakost i progresivnije mogućnosti i rešenja u svojim društvima, potreba za rešavanjem višestrukih izazova sa kojima se suočavaju postali su hitniji nego ikada. A to su pre svega pristup obrazovanju, zdravstvu, zapošljavanje i rodna ravnopravnost.
I mladi Zapadnog Balkana suočavaju se sa sličnim problemima, kao što su velika stopa iseljavanja, zatim slaba uključenost u politički život zajednice, ali i nedostatak prostora za kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Takođe, veliki stres prouzrokuje i nemogućnost osamostaljivanja, dok se od pandemije koronavirusa poslednjih nekoliko godina suočavaju i sa mentalnim poteškoćama.
