U prethodna tri dana vikenda (petak-nedelja) u 11 saobraćajnih nezgoda život je izgubilo čak 13 osoba. Analizom okolnosti nastanka nezgoda utvrđeno je da je najčešći uticajni faktor neprilagođena brzina, slede nepropisno preticanje i prelazak vozila u saobraćajnu traku za kretanje u suprotnom smeru. U dve nezgode je utvrđeno prisustvo alkohola kod izazivača nezgode.
U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se sadi kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće. – Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu u Gradu Smederevu.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja. – I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi, kaže Leposavić.
Srbija ima četiri miliona i sedamdeset pet hiljada hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica. – Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Agroekonomista Milan Prostran navodi da Evropska unija, godišnje gubi samo zbog vodnih erozija površinu zemljišta veličine Berlina. -Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, ipak, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je najvrednije što danas jedna zemlja može da ima, ističe Prostran.
Istorija nas, kažu agroekonomisti, uči da je čovek oduvek poštovao zemlju i da nikada nije gradio kuću na plodnoj oranici, već po obodima polja.
