Pozni (jesenji) krompiri su u različitim fazama žućenja i odumiranja cime, i kao takvi izuzetno atraktivni za napad krompirovog moljca.
Visoke temperature i deficit padavina u proteklom periodu doveli su do ubrzanog propadanja cime, narušavanja bankova, pucanja zemljišta kao i do ubrzanog razvoja krompirovog moljca i podizanja njegove brojnosti. U svim značajnim regijama gajenja krompira, na feromonskim klopkama koje su postavljene u useve krompira, u proteklih deset dana beleže se kontinuirani ulovi krompirovog moljca. Najveće brojnosti registruju se u regionima Šapca, Novog Pazara, Niša, Leskovca, Negotina, Jagodine, Novog Sada, Čačka (niže nadmorske visine), Kuršumlije, saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
I dalje se nalazimo u izuzetno kritičnom periodu za zaštitu jesenjih krompira od te štetočine, te je veoma važno preduzeti sve raspoložive mere kontrole, naročito u krajevima gde se tradicionalno gaji krompir i gde se već nekoliko godina unazad registruju značajne štete na jesenjim krompirima.
Kod useva gde cima nije još u potpunosti propala preporučuje se: održavanje kompaktnosti zemljišta navodnjavanjem kako bi se sprečilo stvaranje pukotina i prodor ženki moljca do krtola gde polažu jaja; sprovođenje hemijskih mera zaštite u ugroženim regionima nekim od insekticida uz poštovanje karence; što pre sklanjanje krtola nakon vađenja – nikako ne treba ostavljati izoran krompir na parceli tokom noći ili izvađen krompir u dvorištima jer su na taj način krtole direktno izložene napadu moljca; nakon vađenja, krompir treba čuvati u skladištima u kojima je kontrolisana temperatura (ispod 10°C); skladišta krompira bi trebalo da na svim otvorima budu obezbeđena gustim mrežama kako bi se sprečio ulazak odraslih jedinki i dalji razvoj moljca; prilikom unošenja krtola u skladište može se primeniti biološki insekticid na bazi azadirahtina.
